У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА

KOLUBARA Brčko

Латинску изреку “In vino veritas, in aqua sanitas” – У ВИНУ ЈЕ ИСТИНА, У ВОДИ ЈЕ ЗДРАВЉЕ, наш народ би превео ШТО ТРЕЗАН МИСЛИ, ТО ПИЈАН ГОВОРИ. У контексту Латинске изреке је заправо тумачење да под дејством алкохола човек говори искреније, слободније, храбрије, те самим тиме изражава оно на шта се у трезвеном стању и не усуђује!

Потрага за правим одговором да ли је „у вину истина“, репортеру портала Објектив Медиа, догодила се сасвим спонтано у време боравка овој постојбини најбољих вина. НЕГОТИН – град који са поносом говори о великом српском Хајдук Вељку, његовој жени Чучук Стани и славном композитору Стевану Стојановићу Мокрањцу.

Сакривен на самој обали Дунава и Тимока, на тромеђи Србије, Румуније и Бугарске, међу падинама препуним вииноградима, окружен планинама Мироч, Дели Јован и Црни Врх.

Мој домаћин у упознавању Неготина био је Иван Каличанин звани Калча, врсни познавалац овдашњих прилика у Неготину.

„Није случајно да Неготин има добру ракију и добро вино. Овде су веома топла лета и хладне зиме што изузетно погодује грожђу, а Неготин је најпознатији по томе. Што би стари људи рекли добром вину требају три ствари: ДА ЈЕ НА ОЦЕДИТОЈ ПАДИНИ, ДА ЈЕ СОРТА ГРОЖЂА ДОБРА И ДА ГА НЕ ДИРАШ ПРЕВИШЕ ДОК НЕ ДОЂЕ ВРЕМЕ ЗА БЕРБУ. А све то у Неготину има“, креће са причом Калча док се возимо према Дунаву, накратко, само да проверимо „како риба ради“.

Дунав никада није без аласа. Па тако и данас, упркос октобарском стидљивом сунцу које уз благи поветац упозорава да није шала бити неадекватно обучен на обали Дунава.

Након богатог доручка са похованим Вргањима, реш печеним јајима и пљескавицама са тајним састојцима у стилу „А ЛА КАЛЧА“ као и уз домаћу Лозовачу, овај свежи дунавски ваздух просто опија и мами ме на спавање. Ал` нема спавања. Са Дунавске обале, крећемо за Рајац у посету Рајачким Пивницама.

Намеће ми се питање које наглас постављам мом пријатељу, због чега се подрум вина не зове винарија већ ПИВНИЦА. Калча ме погледа па каже:

„БРАТЕ, ПА ТУ СЕ ПИЈЕ, ЗАТО СЕ И ЗОВЕ ПИВНИЦА“.

Логично! Заборављам да се овде ради о глаголу ПИТИ!

И док смо се возили приметио сам доста празних кућа у овом крају. Калча ми је објаснио да Неготинска Крајина захвата површину од готово 2% од укупне површине територије Републике Србије и налази се на седмом месту  по површини. По попису из 2002. године број становника износио је око 60 хиљада. Данас више од половине становништва живи у иностранству, и све више младих своју животну егзистенцију тражи на западу, стога и не чуди кад неко први пут дође у Неготин да на „прву лопту“ примети да су прелепо уређене куће у овом крају све празније.

Већ на пола пута ка селу Рајац поглед пуца на благо таласаста поља препуна винограда. Убрзо стижемо до малог села препуног традиционалних камених кућа које, иако служе за производњу и чување вина, имају и завидан смештајни капацитет што говори о винском туризму.

У селу нас чека Мирослав Мишко Флоричеловић испред винотеке Св. Ђорђе. И ту креће прича.

На питање које је најбоље вино следи сасвим једноставан одговор.

„Најбоље вино је оно које се вама највише свиђа. И ту нема правила. Ми правимо вина по традиционалној методи. Све оно што стоји у дрвеним судовима се барикира а кад вино заврши ферментацију може да стоји и у дрвеним бурадима или да стоји у иноксу до пуњења. Када је реч о ракији, основа је комовица. То је ракија око двадесет гради која иде на одлежавање у храстово или дудово буре“, наставља са причом Мишко.

Иако је препорука да ракију конзумирамо у јутарњим сатима као дезинфекцију, нисмо одолели да то урадимо и у овим касним преподневним сатима.

Након дегустације Калча и ја ову винску причу настављамо у суседној пивници у Рогљеву. Тамо затичемо Сузану, Владицу и Наташу у друштву чланова Интернационалне Полицијске Асоцијације. Иначе Сузана је и власник једне од пивница.


 


И овде се вина спремају уз традиционални начин уз безброј прича и легенди о Хајдук Вељку који је на свом коњу Кушљи херојски бранио Неготина од Турака. Када је реч о пивницама овог краја, радује чињеница да све више младих, они који нису отишли на запад, преузимају традицији у справљању врхунских и надалеко чувених вина. Од наших домаћина сазнали смо да је вински туризам нешто што би требало у будућности да заживи пуним сјајем.

Реч по реч, чашица по чашица, наравно, без доброг тренинга, тешко је пратити ову „ИСТИНИТУ ВИНСКУ ПРИЧУ“. У сваком случају, са сигурношћу можемо рећи да је У ВИНУ ИСТИНА. Морам признати да сам лично још пре мрака признао све!

Иако је Антички писац Херодот тврдио да су, у стилу латинске изреке, многи Персијанци све речено уз вино поново разматрали и у трезном стању, ево ја и сад признајем да ову винску причу морам поновити још који пут.

Можда следећи пут признам још што-шта. У сваком случају, велико хвала брату Калчи што ме је провео овим винским крајем.

А ви, уколико нисте имали прилику да уз вино признате и оно што нисте имали храбрости у трезном стању, учините то, али управо у Неготину. Нећете се покајати!

Овде признање клизи као нигде на свету! Верујте ми на реч!

MD MONTEL