БАНКАРИ ПРИНУЂЕНИ ДА ВРАЋАЈУ НОВАЦ: Обрада кредита није по закону!

Kolubara

Пресуда Апелационог суда у Брчком од 28. августа ове године којом је наплата тзв. обраде кредита проглашена незаконитом обрадовала је бројне становнике те локалне заједнице.

ПРЕСУДА Апелационог суда у Брчком од 28. августа ове године којом је наплата тзв. обраде кредита проглашена незаконитом обрадовала је бројне становнике те локалне заједнице, који су у некој од бројних пословних банака у овом граду од 2000. године до данас подигли кредит.

По речима адвоката Срђана Марјановића, који је пред брчанским Основним судом заступао једног Брчака у предмету против Павловић банке, за износ од 2.000 конвертибилних марака, колико је наплаћена обрада кредита још 2008. године, ово је прва пресуда у Дистрикту, а вероватно и у БиХ, којом је овај намет проглашен незаконитим.

– Апелациони суд Брчко дистрикта БиХ 28. августа потврдио је пресуду Основног суда да је ништавна одредба уговора о кредиту којом се кориснику наплаћује накнада за обраду кредита – прецизирао је адвокат Марјановић.

Он је подсетио да је пресудом утврђено да трошкови обраде кредита немају упориште у законским прописима, нити представљају цијену коју корисник кредита треба да плати за новац који му банка одобри тим кредитом.

Вештак проф. др Срђан Лалић у вештачењу истиче да су трошкови обраде кредита већ садржани у камати што значи да банка не може два пута да наплаћује исти трошак.

Такав став прихватио је и судија Фарук Латифовић, који је у изреци пресуде нагласио да “камата у својој основи садржи све оперативне трошкове банке, и да се по основу тога сматра да је без економске оправданости да банка од корисника кредита наплаћује и додатне услуге у смислу наплате засебне једнократне накнаде за одобрење кредита и слично”.

– Спорним чланом уговора прописано је да се потписивањем корисник кредита обавезује банци на плаћање накнаде за обраду и да је плаћа приликом повлачења кредита у износу о 1,5 одсто одобреног кредита, а да ниједним својим документом банка не наводи шта све спада у накнаду и по ком основу се она наплаћује. Самим тим корисник кредита ставља се у неравноправан положај у односу на банку, која за себе задржава право наплате својих услуга без образложења које су то услуге које се наплаћују, што се сматра економски неоправданим – стоји између осталог у пресуди Основног суда у Брчком.

 

Након сазнања да је Апелациони суд донео овакву пресуду, адвокат Марјановић је затрпан захтевима становника дистрикта Брчко, који такође траже да им банке врате узети новац.

– Већ имам 150 захтева за тужбе против банака. С обзиром на то да застаревања у тим предметима нема, након ове правоснажне пресуде очекујем да ће Основни суд, али и судови широм БиХ бити затрпани захтевима грађана да им се врати новац – каже Марјановић.

Међу становницима Брчког који ће свакако покренути поступак за враћање новца је и Горан Новаковић, који је подигао кредит од неколико десетина хиљада марака.

– Чуо сам за ту пресуду, према којој је један наш суграђанин добио судски процес и враћање 2.000 КМ узетих за тзв. обраду кредита. Након те прве пресуде, јасно је да су ту ставку банке очито наплаћивале мимо закона. Очекујем да ћу и ја добити процес против банке код које сам подигао кредит – рекао је Новаковић.

ЕКСТРАПРОФИТ

БУДУЋИ да су пословне банке у БиХ након рата давале кредите “и шаком и капом” и да је према проценама одобрено око пет милијарди конвертибилних марака кредитних средстава, 75 милиона марака незаконито узетих за такозвану обраду кредита одличан је екстрапрофит.

Извор: Новости

MD MONTEL