Kolubara
Пише: Александра Бошковић

Ко ме познаје лично-зна да сама политична, И ово мало што “као разумем”- драже би ми било да нисам у праву И да сам И то погрешно схватила. Зато што је то тако-сигурна сам И да моји читаоци знају исто. Опростите политичари-не волим вас и то је то.

Историчар нисам, И ова историја, иако понекад магична И заводљиво лепа-збуни ме, понекад нисам сигурна да ли је И она, историја, сасвим тачна?! Мени се тачним чини само оно да “историју пишу победници”, па онда он мало у свом победничком заносу овде додају, тамо одузму-као сликари-доле лево мало затамне, акценат ставе на средишњи део а тамо где је требало бити пригушено светло-код њих светли да заслепљује очи…

Тако некако ја доживљавам И историју. Па ме стално буни-ови што су до пре 50 година били издајице-сад хероји, па ће опет постати издајице….

Искрена сам била И признала вам да нисам стручна што се политике, историје, хронике тиче. Зато пажљиво читајте шта имам рећи… Пробала сам да ћутим, али ми  се сваки пут враћају ове моје мисли И сваки пут веће И, ако ово не поделим са вама-прерасће И постаће горко И онда висе И неће бити за причу.

Божур је “природна реткост” И застићена врста, до данас потпуно неистражена-лековита али ако се не користи правилно – отровна! Природна аутохтона реткост чије је станиште Газиместан, резерват на територији општине Обилић на Косову И Метохији. “Поред великог значаја за очување биолошке разноврсности Србије, косовски Божур има изузетан симболички значај у културном, духовном и историјском наслеђу Срба. Мит о косовском божуру који се провлачи кроз народну поезију, веровања и обичаје, има посебну улогу у очувању колективне свести српског народа као део легенде о крви Косовских јунака преточеној у цвет, симбол родољубља и свесног жртвовања“.

Ово сам нашла на интернету и тачно осећам да има ту нешто много веће, и важније… Никада нисам била на Косову али у души осећам то „енергетско поље“. Понављам, политички стручна нисам-али нисам ни глупа- зашто сваки пут кад видим представнике „такозване“ косовске делегације, постављам себи исто питање:
Како ови са запада нису могли наћи неке, бар мало културније, представнике? Или од ових, до јуче јавних убица који су деловали у герилама, нису ни могли наћи ниста боље-јер боље ни немају? Нормални и поштени Албанци их се стиде-убеђена сам у то. Па сав свет зна да су она 2 мафијаша до јуче маскирне униформе носили, а изрази лица су им-дај Боже да су и по сликовницу прочитали… Шта ли они са њима причају, ако причају уопште?! Толико су свежи њихови герилски подухвати, клања, отмице и бежанија кроз шипражје и шуме да се тачно види како им је у оделима као у гвозденим оклопима…  Невероватно, али Немци су ме баш ту разочарали-а уједно и показали да нису баш најинтелигентнији. Штета за њих.

Друго што ми боде очи кад их видим (хтела не хтела-морам да их видим кад ми и једну једину емисију коју гледам прекидају „важним вестима“, чим су важне вести одмах знам да су ова двојица и онај наш опет нешто „ одлучили да саопште“) стално нешто журе, гурају, не могу да сачекају-тачно се види да њиховој сировости још није јасно зашто „Косовско питање“ још није решено-само што не кажу: „Сљушај ти , канцељарко- зажто се ово отегљо оволико-ми у овим одељима више не можемо-иљи завршавај иљи ми одосмо опет да хватамо Србе и продајемо им бубреге-то је ипак бољи пос’о?“ Па су пуни себе, па се церекају у камере- као, готово је-још пар дана и шлус! Тачно се види да им је неко то обећао 100% али они, мученици, не могу да сакрију узбуђење, канцељарка да може-уши би им извукла-али види и она са ким се у коло ухватила па нема куд-Само да изгурају још мало и Косово ће и званично бити отето…

Људи открију Жуту кућу, документују-ништа; Доказу да један од оних кловнова био главнокомандујући кољачкој герили-опет ништа; Озбиљни и образовани људи истражују и докажу да су кловнови главни за трговину људима, људских органа и продају дроге-опет ништа! Ево их оформили и војску (тачно им ни канцељарка више ништа не може, престара је она јадна за њихова да не кажем шта)-и опет-НИШТА!

Па и мом сину Лазару који има 3 године је смешно-више смисла и историјских података има Покојо или Пепа Прасе него ова „ више ни маскарада“-више се ни иза маски не крију!
А за сво то време, док и ови наши говоре „Готово је, дај да спасимо што се спасити може (па да успут и ту мало себи славе украду), стварно је овај наш народ паметан кад каже дај некоме власт па ћеш видети какав је!
Да, за сво то време, Божури су и даље ретка врста, самоникла на Косову пољу, неистражена, лековита а ако не знате како са овим лепотанима-отроваће вас, да, нису Божури наивни цветови каквим се чине!

Од почетка овог текста сам знала да ризикујем да ми се смејете, за многе од вас ово ће бити коначан доказ да стварно о политици и историји појма немам, а за вас, надам се не тако ретке-Ово ће бити доказ да нисте сами и да нисте још сасвим луди-Људи, ја никако не видим Косово отцепљено! Ја никако не видим Косово албанско-Косово је Српско и Срби припадају Косову! Ево, рекла сам… Једино што се са историјом слажем јесте да 100 година у историји исто је као и једна у људском животу-нека и мисле да је њихово-то ће бити само тренутак, тренутак нашег „свесног жртвовања“ зарад правде и непостидне истине која мора доћи. Не знам како, ако један цвет, например Божур са Косова поља, још није истражен до краја-како онда знати како и када ће се преокренути све и вратити тамо где треба и како треба? То не знам, али знам да неприродно и наопако мора да престане и на силу отето никада није било заувек- и 500 година није било довољно, шта је 50 наспрам 500?

А за вас, који сад мислите, ево је ова, ипак је она националиста, не види шта су њени радили-извините што ћу вас разочарати-ја и о „својима“ овог ранга мислим исто, можда и горе. Истина је истина-па ма на чијој страни била.

Питаћу вас једно питање: Да ли се може туђе дете волети више од сопственог, од оног што сте 9 месеци испод срца носили а у срцу заувек? Да би волели друге-морамо прво да волимо, бранимо и ценимо своје-ако сам националиста што волим и ценим све добре људе било које вере и расе и не кријем да највише волим своје, (као што се дивим Италијанима што и после 6 генерација рођених у Америци поносно истицу своје порекло, или Мексиканцима и Индијцима чија деца говоре шпански и индијски подједнако добро као енглески иако су рођени у Америци, њима није проблем као некима)-онда прихватам, јесам и захваљујем на комплименту!

MD MONTEL