Менаџери овде, менаџери тамо

Kolubara
Пише: Александра Бошковић

Мислим да је реченица мог менаџера Пола Бедјарна, једног од 2 најбоља са којима сам радила, једна од оних које су код мене заувек промениле слику односа менаџер-радник, реченица која је код мене срушила брану стега, преувеличаног И, углавном, неоснованог поштовања И дивљења према претпостављенима И заиста отворила нове, непрегледне, видике у пословању, напредовању, односа према себи, својој каријери, расту И напредовању. Уједно, та је реченица била потврда моје дубоке, стидљиве жеље да упишем менаџмент (знам да је ово испран термин), али у време када сам ја стварно постала студент менаџмента, овај позив није био тако извикан И генерализован И ја сам га схватала мало другачије…

Отприлике овако – За мене је психологија једна од најмоћнијих наука-могућност да некоме помогнете да пронађе себе, да се извуче из тешке ситуације, да нађе прави пут у животу, каријери, да поправи И излећи односе са најбитнијим људима у животу-породици И пријатељима-да тај неко, после разговора са психологом изађе “лакши за бар једну бригу”, још ако му вратите осмех на лице И наду да решења има-има ли бољег осећаја уопште? За људе који воле да помажу друге, да их инспиришу И помогну им да пронађу оно најбоље у себи-нема! А ја сам једна от тих људи, ја сам та којој је највећа радост видети драге људе опорављене од било чега захваљујући помоћи од мене! А менаџмент је ништа друго него то- проналажење најбољих способности код радника, користити их за добробит И радника И компаније-ја сам
менаџмент схватила као “пословну психологију”.

Све сам вам ово рекла, а још вам нисам рекла о којој се реченици ради (бар видите да је ово моја страст, какав занос) 

Реценица гласи овако:

“Алекс, да бих ја радио добро мој посао, ти мораш напредовати.”
(У мојој глави-шта му је, зар му није лаксе да има мене, која већ све знам, И његов посао олакшавам? Мисли ли он себи добро, уопште?)

Наставио је вероватно инспирисан мојим “погледом који баш не конта шта се дешава”- Ако ти радиш у мом тиму, И не напредујеш – то значи да ја мој посао не радим како треба; ако ти напредујеш, чак И по цену да одеш из нашег тима (што није циљ, И ако се то деси – биће ми жао што не радимо више заједно), али већи ће бити мој осећај среће што си од почетне позиције напредовала у вођу тима, или у банкара, зависи у ком правцу желиш да иде твоја каријера.

Паул Бејарно

Сада преузимам смех на мој рачун…

Ако вам није јасно зашто ме овај добри човек “тера да напредујем, да имам бољу позицију, да зарађујем више”, ако се још чудите И смејете, у праву сте, И мени је сад комична та “историјска сцена”, али у том моменту ја сам била млада жена, дошла из земље у којој је шеф Бог, ако кажу – остани, да се заврши посао-ти остајеш, без поговора, о плаћању тих екстра сати И не помишљаш, само да се “сачува посао”.

Имала сам среће да радим у грчкој фирми, од 1999-2003, страна фирма, какав успех-И, иако сам у тој фирми имала дивне колеге, И добре шефове И, из тог периода носим
прелепе успомене – И ту су шефови били Богови, И мотивација И инспирација за већу продају звучала је овако:

Не враћајте се док не продате толико И толико, ако вам треба да радите до поноћи-до поноћи! Не схватајте погрешно, многи људи су захваљујући тој фирми направили одличне каријере И зарадили много-али, тако се радило!

Требало ми, без претеривања, бар 30 страница да вам опишем најупечатљивија искуства из других фирми у којима сам радила, радило се И без плате, И за обећану једну цифру 2 месеца, после тога 3 пута мањи износ без, здравом разуму, нормалног објашњења.

Анегдота из моје породице која најбоље дочарава тај период:

Баба 1: Ради ли Југослав?
Баба 2: Ради, примили су га за стално (код бабе 2 то је једна реч)
Баба 1: Фино, ‘фала Богу
Баба 2: Ради, али га нису платили 2 мјесеца, не зна кад ће почети плаћати
Баба 1: Нема везе, Нек’ не плаћају, само нек’ ради-нек’ ћува пос’о (важно И мудро)
Баба 2: У праву си Баба 1, И ја му то кажем

И ја сам, таква, коначно насла посао где ме цене, где ми је плата на време, где ми је менаџер као неки добри ктитор И ментор – И ја сад, све то да погазим да бих напредовала – не долази у обзир – ово се чува И не испушта, ја нећу то – мени би најлепше било да пензију дочекам уз ове људе…

Да, драги моји, И стидим се И смејем, И жао ми је, колико је људи И данас у тој позицији, где испрепадан од отказа И казне, ћутиш И трпиш само да би сачувао посао, какав год био И како год те третирали…

Страшно је то…

Знам да има И горих проблема-али ипак је тужно у шта те систем претвори…

Поента ове приче је:

Добар менаџер је све! Добар Менаџер је као деци добар родитељ, храбри, подржава али И скреће пажњу на пропусте. Да бисте напредовали-мора неко да вас усмерава, морате имати некога да се угледате И ослоните-не можете сами ништа! Добар Менаџер је као добра вила-ма колико добри били, ма колико радили-
Добар Менаџер је она вила која дође, И као магичним стапићем створи праву прилику, скројену баш по твојој мери а представљајући ти прилику као нешто најнормалније што мораш одрадити-И онда –И друге добре И на вишем нивоу виле виде за шта си способан И помере И тебе на виши ниво. Добар менаџер је као добар, бесплатан психолог-слуша те, прати, саветује, лећи ( у мом случају лећи ме од поремећене слике пословног света И односа шеф-радник) И тако излеченом да ти крила да летиш, даље И више, И да растеш, И ако можеш-да га прерастеш-И још каже, ако се то деси-онда ће он стварно бити успешан! Каква филозофија, каква мудрост И истина-И каква мотивација! То је за мене било откривање неког новог, потпуно чаробног света. Ја сам
мислила, да ако одем, он ће мислити да сам незахвална И бахата, И на сву доброту враћам напуштањем (још један поремећај)-а он ме храбрио да идем, јер је видео пре мене колико могу! Каква је срећа наићи на Доброг Менаџера-нисмо ни свесни! Зна Добри Менаџер И да постави границе, онако благо И фино, али ти тачно да до знања где су границе чијих овласћења-реда мора бити!

Нажалост, нису сви менаџери Добри! Али је добро радити И са њима-јер тек тада се цене Добри Менаџери! А ја нам свима желим још понеког Пола-то су људи који у једној години учине више за вас напредак него лоши за 10-ови ваш још И уназаде ако им дате прилику.

Нажалост…

Када причам са сестром, братом, са људима у нашој земљи, тужна сам што тамошњи, новопечени менаџери краду све одавде-тако они кажу, све-али није истина…

Тачно је да је овде већа дисциплина, И да ако погрешите можете И посао изгубити- И они се руководе тиме-а не кажу да овде прво добијете шансу да се исправите, прво ваш истренирају за посао, кажу вам јасно шта се од вас очекује-И ако пратите-нема проблема. У насшој земљи селективно прихватају ствари одавде-И онда за све криве запад!

Ако отпусте радника, кажу-тако је то, нема више комунизма, мора да се ради, дисциплина И сл. Глуме капиталисте…

Да ли кажу свом раднику које грешке га могу коштати посла? Да ли плате прековремене сате за 50% више по сату? Да ли И ти нови менаџери узму доброг радника испред себе И кажу-хеј, заслужио си ово, повећана ти је плата за толико, да ли кажу ХВАЛА што си се овако дао овом пројекту? Не, какво ХВАЛА, па то се
подразумева, ради-то ти је посао…

Или летиш-И онда, јадни људи кажу, шта ћеш, тако је то на западу, па И овде сад -Лажу вас, они узимају од запада само што њима користи, а све у циљу да И даље краду И присвајају за себе, од новца, до положаја И утицаја – то им је заоставштина прослих времена које никако да се одрекну – јели И то са запада?

Жалосно И јадно…

Надам се, кад већ тако постадоше менаџери – да ће заиста покрасти све са запада-па И наградити И унапредити или платити додатну обуку за квалитетног радника-надам се-јер наши људи то заслужују више него ико!

MD MONTEL