1. децембар 1918. – “Дан вредан века”

KOLUBARA Brčko

Ономе што се на данашњи дан пре тачно једног века догодило у Крсмановића кући на беградским Теразијама претходила је вишедеценијска идејна и интелектуална борба културних елита балканских народа за уједињење јужних Словена.

Да идеја, односно визија, о стварању југословенске државе има дубоке корене, али и да су њен настанак и развој пратиле колико сличности, толико и разлике, као и интреси народа и њихових вођа сведочи изложба “Дан вредан века”, која се данас отвара у Палати Србије на Новом Београду.

Поставка хронолошки почиње Југословенском изложбом одржаном у Београду 1904. године, чији су учесници били су уметници из Србије, Хрватске, Словеније, Бугарске… Југословенска идеја, међутим, много је старија и од стварања саме државе и од прве Југословенске изложбе, и да сеже у 19. век до Петра Петровића Његоша и Људевита Гаја.

Изложба, чију окосницу представља сам чин проглашења Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца 1. децембра 1918 године, прати период Првог светског рата, кроз призму напора представника југословенских народа за уједињење, фокусирајући се на ратне циљеве Владе Србије, затим делатност Југословенског одбора и однос великих сила према југословенском питању.

з богате поставке може се видети да твдње неких историчара да је стварање прве Југославије било испуњење жеља и тежњи многих генерација није било неосновано и да је већина значајних политичара и интелектуалца са краја 19. и почетка 20. века подржавала идеју уједињења.

“Покушали смо различитим артефактима да спојимо југословенску идеју из 19. века са 20. веком када је та држава постојала и на крају са југоносталгијом у 21. веку. Верујемо да смо одабрали прави тренутак за изложбу којом ћемо подсетити како је настајала и какве је промене преживела Југославија до свог нестајања”, каже једна од аутора изложбе Веселинка Кастратовић Ристић.

Иако данашњи “накнадни” тумачи, како уједињења тако у Југославије као историјске чињенце, неретко доносе паушалне оцене, из онога што чини ову поучну поставку, може се закључити да је сам чин уједињења за многе његове актере био можда и значајнији од онога што је после њега уследило.

“Реализацију, углавном кроз позајмицу докумената и предмета помогле су 53 успанове из наше земље али и регона, као и више колекционара и појединаца. Међу њима су Народни музеј у Београду, Војни музеј у Београду, Народна библиотека Србије, Музеј за уметност и занатство Загреб, Хрватски државни архив, Музеј савремене историје из Љубљане, Народни музеј у Зајечару…”, рекла је Кастратовић Ристић агенцији Тањуг.

Осим историјских и политичких чињеница и артефаката који сведоче о уједињењу и настанку Југославије, као и нестанаку Аустроугарске монархије, посетиоци ће моћи да виде и бројне уметничке предмете из тог периода, чију су аутори велики југословенски уметници, попут Ивана Мештровића и Томе Росандића.

Веселинка Кастратовић Ристић посебно истиче Мештровићев штит који је Југословенски одбор поклонио регенту Александру, сребрни тањир који је Никола Пашић добио када у Москви и фотографије интелектуалаца који су развијали југословенску идеју.

Архивски докуменати, плакати, новине, уметничке слике, скулптуре, лични предмети, одликовања и оружје, сведочанство су 1. децембра 1918. – дана који је заиста, “вредан века”, како год то ко накнадно тумачио.

Ауторски тим изложбе “Дан вредан века” Музеја Југославије чине кустос Радован Цукић, музејска саветница Веселинка Кастратовић Ристић, кустоскиња Марија Васиљевић и историчар Зоран Бајин.

Извор: Б92

MD MONTEL