Сви углови споменика патријарху Павлу

KOLUBARA Brčko

Од 15. новембра, када је на травњаку испред Цркве Светог Марка, односно на трамвајској окретници на Ташмајдану, изникла скулптура са обличјем партријарха Павла, реаговања се не стишавају. И заиста, много је повода да се о овом споменику говори.

Поље јавних споменика поприште је где се укрштају идеологија, историја, политика, етика, естетика, креативност, урбанизам, људске сујете и воља за моћ, крупни и ситни капитал, прошлост, садашњост и будућност. У скоријем периоду, код нас се на овом фронту воде бројне битке.

У низу споменика посвећених патријарху Павлу, у Републици Српској, на Косову и у централној Србији, ташмајдански је подигао највише прашине. Његов аутор Зоран Малеш желео је да прикаже духовно биће патријарха у чину молитве, и да оствари утисак лебдења. Као предложак одабрао је познату фотографију на којој се његова светост вози београдским трамвајем. И ето добитне комбинације. Све је ту: црква, трамвајска станица и прилика да се, када се патријарху измакне столица са фотографије, оствари илузија лебдења.

Подизање споменика, чија је вредност 50.000 евра, донација “Атлас групе”, прихватио је одбор за подизање споменика који су чинили представници цркве и државе, као и одборници Скупштине града, уз благослов патријарха Иринеја.

Највише примедаба односи се на оријентацију споменика окренутог ка кафићу, као и на чињеницу да му недостаје трон. Но ту је још низ спорних детаља.

Споменик је изведен као љуштура која подражава обличје патријарха, а не као пуна скулптура, смишљена да буде сагледана из различитих визура. Тако је положај тела, гледан из других углова, осим фронталног, неприродан и недостојан. Његово лице је грубо, руке су тежачке, а мало тога зрачи духовношћу.

У нашој историји малобројне су личности које већину уједињују у љубави, поштовању и позитивном осећању. Такав је и Никола Тесла, чија скрушена фигура, око чије изведбе се пре петнаестак година жустро полемисало, стоји и даље на улазу у београдски аеродром, који носи његово име. Но, пси лају, а каравани пролазе. Тако ће вероватно и статуа патријарха Павла још дуго лебдети на окретници шестице. Ипак, утисак је да би већина желела да памти другачији лик ове изузетне личности.

На срећу, чувари сећања на људе који су оставили дубок траг у духовном простору нису само њихова материјализована обличја. А култура сећања није политичко питање, нити ствар односа власти и опозиције, већ, изнад свега, питање људског достојанства.

Извор: РТС

MD MONTEL