Вучић се „жив поједе“, али акцизе не спушта…

KOLUBARA Brčko

Акцизе су у републичком буџету најиздашнији порески приход после пореза на додату вредност. У буџету за 2019. годину пројектовано је да ће се у државну касу слити 291,4 милијарде динара, што је скоро четвртина (23,4 одсто) прихода државног прорачуна.

Француска влада јуче је након двонедељних протеста грађана одустала од повећања пореза на гориво, а неће подизати намете ни на гас ни на струју током зиме.

Посебно је занимљива изјава француског премијера да „ниједна такса не заслужује да доведе у опасност јединство нације“ и „да је требало бити глув и не чути бес“ Француза. И у Србији су грађани летос протестовали због високих цена горива, али су изјаве водећих људи француске и српске државе онолико различите колико су различити и исходи тамошњих и овдашњих протеста.

У јуну је, говорећи о нередима, током блокада саобраћајница широм Србије, председник Александар Вучић поручио: „жив се једем што сам, као и обично, рекао пустите их да раде шта хоће и што сам тако нешто јавно рекао“, те да ће пробати да „нешто учинимо по питању цене дизела, јер је то важно због пољопривредника и превозника“.

Не по први пут ово обећање није испуњено па ни гориво за пољопривреднике и превознике није појефтинило, бар не због смањења акциза које су у Србији уз друге намете на дизел међу највећима у региону. Ништа по том питању се није десило од јуна до сада, а сва је прилика да неће ни у следећој години с обзиром да предлог буџета за 2019. не предвиђа промену акцизне политике, односно неће бити промена акциза осим редовног усклађивања са инфлацијом у 2018, што значи повећање за око 2,2 одсто. Тако ће акциза на евродизел која сада износи 56,50 динара по литру бити повећана на 57,74 динара, а акциза на бензин са 54,94 динара на 56,15 динара по литру уз припадајући ПДВ.

Акцизе су у републичком буџету најиздашнији порески приход после пореза на додату вредност. У буџету за 2019. годину пројектовано је да ће се у државну касу слити 291,4 милијарде динара, што је скоро четвртина (23,4 одсто) прихода државног прорачуна. Свакако најважнији извор акцизних прихода су нафтни деривати од којих ће, према оцени Фискалног савета држави на име акциза (овде се не рачунају приходи и од ПДВ-а и других намета на гориво) ове године бити 152 милијарде динара, мада је буџетом за ову годину план био да се наплати 153,2 милијарде динара. Можда је изненађујуће да се у 2019. години планира повећање прихода од акцизе на нафтне деривате од свега 1,8 одсто у односу на план из 2018. или четири одсто у односу на остварење из ове године, мада ће рецимо раст номиналног бруто домаћег производа износити око седам одсто.

Економиста Иван Николић истиче да то не мора бити чудно, јер зависи и који део привреде расте.

„Уколико раст долази од сектора услуга, као што је код нас случај, онда не мора да повећава потрошњу горива, док би већи раст у реалном сектору могао значити и већу потрошњу“, објашњава он.

У образложењу буџета наводи се да је претпоставка пројекције прихода од акциза на деривате нафте непромењена потрошња у односу на текућу годину. „У овом случају постоји одређени и позитивни и негативни ризик по питању наплате прихода уколико дође до значајнијих промена на тржишту нафтних деривата“, наводи се у образложењу буџета. Овај конзервативни приступ поздравио је и Фискални савет: „Премда постоји могућност да потрошња нафтних деривата буде нешто виша услед очекиваног раста потрошње домаћинстава и привредног раста, постоји и ризик да би даљи раст цене нафте могао довести до смањења тражње за овим производима. С обзиром на то да су ове вероватноће приближно једнаке, сматрамо да је претпоставка о непромењеном обиму потрошње одговара принципима доброг буџетирања“, кажу у Савету.

Проблем са ценама евродизела посебан је проблем за превознике и пољопривреднике с обзиром да је дизел у Србији јефтинији само него у Грчкој и Албанији, а скупљи него у свим осталим земљама региона. Истовремено, према речима Томислава Мићовића, генералног секретара Удружења нафтних компанија Србије, подстицаји за превознике и пољопривреднике у Србији су јако мали или чак непостојећи.

„Транспортери имају од марта право на повраћај 8,89 динара по литру дизела, али с обзиром на јако високе акцизе у Србији и у поређењу са висином акциза и повраћаја у окружењу наши превозници су у лошијем положају. Зато често у међународном транспорту робе из Србије гориво се сипа у иностранству, што смањује и потрошњу и приходе од акциза“, напомиње он додајући да пољопривредници од 2015. године немају ни повраћај ни регресирано гориво, што је прилично неуобичајено с обзиром на праксу у другим земљама.

Иначе, укупни намети државе по литру бензина износе 83,34 динара, а по литру дизела 87,25 динара. Малопродајна цена бензина је око 151,5 динара, а евродизела 165,5 динара за литар. У случају бензина литар је поскупео од почетка године за шест динара, а евродизел за чак 20 динара.

Просечна цена нафте на светском тржишту у 2017. години износила је 54,75 долара по барелу, да би у овој години (до 14. новембра) она у просеку износила 73,46 долара по барелу. У наредној години према неким пројекцијама барел нафте типа брент би требало да кошта око 72 долара.

Извор: србининфо

MARKETING