Тужна слика просечног српског фрижидера пред плату

KOLUBARA Brčko

Многи којима 10-ог у месецу леже једна просечна плата данас саосећају, а призор са фотографије у сопственом стану је као замрзнута слика.

Отвориш. Затвориш. Отвориш још једном. Гле, ништа се није променило. Заборавиш да имаш фрижидер, тако је најлакше и чекаш до послеподневних сати када леже плата. Нарочито познато млађим генерацијама.

Ко не зна да штеди и распореди још се са сетом присећа истог дана по реду у новембру. Кад зарађујеш само за себе и не мораш да бринеш – то је, бре, највећи “ракош”. Одмах су поплаћани свирачуни, и те муке да се решиш до 15-ог у месецу. Мора нешто и да се купи за ормар или ципеларник. До 20. редовно стају сви договори за пића и виђања, а још пет дана живи се “људски”. Е, онда постајеш свестан да си тек на пола месеца и да си себе довео до “просјачког штапа” и није лоше отићи код родитеља на ручак.

Да ти дуплирају плату – џаба, опет би по истом шаблону, увек нешто зафали чак и да покушаш да се контролишеш. Зачарани круг.

И по фрижидеру, по ко зна који пут растегнеш мало да се завараш да је пун, а не можеш ни два састојка да спојиш у једно јело. Балада о једној плати.

Извор: Прњаворливе.инфо

MD MONTEL