ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ – Први бурек направљен је у Нишу

Kolubara

Према званичним подацима град Ниш се сматра првим местом где је бурек направљен још давне 1498. године и у коме се чува рецепт његовог оригиналног припремања.

У Нишу је 2007. године направљен бурек тежак око 100 килограма, пречника два метра и сматра се највећим, икада, припремљеним буреком, чиме је поновљен рекорд из 1995. године са нишке Бурегџијаде уписан у Гинисову књигу рекорда.

Бурек је у Нишу постао и званично бренд града, а у првом запису о буреку направљеном у Нишу помиње се Мехмет Оглу, мајстор који је бурек донео у град.

Бурек је јело настало у Азији које се највише примило у Турској за време Османлијског царства, да би се касније са њиховим освајањима ширило по Блиском Истоку, северној Африци, те југоисточним деловима Европе. Прави се од теста које се пуни разним надевима као што су сир, месо, поврћем, воћем а у данашње време и разним другим посластицама као што је еурокрем.

Воде се полемике о пореклу речи бурек и пита, као и о томе шта тачно значе.

Једни тврде да је “пита” арапска реч старогрчког порекла која означава танки, округли хлеб од јечменога брашна. Други да је то англосаксонска реч, али пите западних кухиња су сасвим другачије.

За реч “бурек” се наводи да она вуче корен од турске речи “бур”, што значи савијати и користи се за сва јела од теста. Управо зато, у Турској и данас влада највећа разноликост у погледу надева и облика овог јела.

Постоји и теорија да је оригинални бурек са месом прављен од говеђег желудца, односно бурага и да је због тога назван бурек те да се зато подразумева да је с месом.

Препирке због бурека

Пошто је то јело које се лако и брзо припрема не захтевајући посебне намирнице, брзо се проширило и постало популарно, пре свега у сиромашним крајевима.

На Балкану је рецепт за модерни округли бурек развијен у Нишу, а записано је да га је 1498. први представио чувени турски пекар Мехмед Оглу из Истанбула. На нашим просторима ипак постоје варијације, зависно од регије што укључује и неизоставне препирке због локалних модификација речи и њиховог значења.

У Србији се коре за бурек праве од развученог теста које се ређа у плех, потом се филује прженим млевеним месом, сиром, поврћем или воћем. Тако испечен у округлом плеху сече се на троуглове и мора се при поруџбини нагласити са чим се жели.

У Босни се танке вучене коре од теста пуне и мотају при стављању у плех. Ван Босне се таква јела зову пите савијаче, али у Босни се реч бурек користи само ако је тако умотано тесто пуњено месом. Свако друго пуњење има посебан назив, односно сирница, зељаница, кромпируша, пита са јабуком или вишњама, итд. Такође, у Босни постоје и бурегџинице у којима нема других врста теста сем савијача/бурека/пита.

Бурек је иначе тешко, масно јело, па га људи углавном једу уз јогурт, најчешће ујутро. У Србији када наручују бурек обавезно и нагласе са чим га желе, јер ако се само каже бурек овде многи аутоматски подразумевају да је са сиром. Када се поручи, подразумева се да је то порција од око 250 грама јер се испечен у плеху сече на четвртке. У неким пекарама је на мерење, али се мора нагласити која се тачно количина жели.

MD MONTEL