Савети Горске службе спасавања: Како кроз снег

Kolubara

На путу до планине или када кренете са шетњама или скијањем увек имајте са собом воду и “енергетску” храну.

Снег пада у многим деловима наше земље, а посебно на планинама на којима је пре неколико дана и званично почела зимска сезона. Дакле, све је спремно за активан одмор на некој од наших планина.

Тим поводом смо разговарали са момцима из Горске службе спасавања око тога како себе, али и свој аутомобил припремити за планину.

Пред полазак, ваш аутомобил је потребно опремити обавезним зимским гумама, као и сетом ланаца. Уз то, треба кренути са довољно горива. Корисно је имати спреј за одлеђивање брава и стакала, као и склопиву лопату.

Требало би имати ћебад, обавезно довољно воде, као и неке “енергетске хране”, попут чоколада, енергетских штанглица или сувог воћа, која ће вам обезбедити енергију у тој потенцијално опасној ситуацији, односно док не дођу спасиоци и извуку вас, саветују из ГСС-а.

У возилу би требало имати свећу и упаљач или шибице. У случају да вас мећава затекне на путу, може се десити да останете завејани, и то без обзира на то да ли се налазите на планинским путевима или сте у равници. Једна једина свећа може значајно подићи температуру ваздуха у колима. У том случају обавезно мало отворите прозор на страни возила, која је у заветрини.

Још једна битна ставка је мобилни телефон. Његова батерија нека буде пуна, а згодно је имати и екстерну батерију.

Хронични болесници требало би да понесу количине лекова за више дана јер је могуће да одређеног лека нема у апотеци, а прилазни путеви зимским центрима су баш тада завејани.

Када ставити ланце?

Ако нема снега или леда на путу, ланци нису потребни, шта више, вожња са ланцима по сувом коловозу је кажњива. Ако је пут прекривен слојем снега и леда, ланци постају обавезни.

Стављање ланаца није претерано проблематичан захват, али га треба научити, односно провежбати пре поласка на пут. Једноставно не желите да први пут стављате ланце по мећави.

На крају крајева, ако је на путу снег или лед, без ланаца вам неће дозволити да се попнете на планину, а и вероватно нећете ни моћи.

Заглавили сте се у снегу?

Пре него што позовете помоћ, пробајте сами да се “ишчупате”. Мењач треба убацити у другу брзину. Ако имате ЕСП (систем за контролу проклизавања), потребно га је искључити, како бисте омогућили точковима да мало проклизавају. Онда полако кренути напред назад и ишчупаћете се. Ако не успете, препорука је да позовете Ауто-мото савез Србије.

Вожња по снегу и леду

Вожња у таквим условима је далеко сложенија. Треба се кретати спорије него по сувом, а скретање треба обављати далеко пажљивије. У таквим условима, највише треба кочити мотором, односно кочницу треба користити минимално. Ако се деси да се задњи крај занесе, пробајте лаганим покретима волана да вратите ауто на прави пут.

Погон на свим точковима је идеалан за одлазак на планину.

ГСС већ шест година користи “дачију дастер”. Овај теренац има погон на сва четири точка, као и повишени клиренс, па се одлично сналази и по снегу.

Ипак, вожња по леду може бити веома проблематична без обзира на погон и тада је обавезна монтажа ланаца, без обзира на тип возила и погона.

Према речима људи из ГСС-а, “дастер” се показао као одлично теренско возило које без проблема може да савлада успоне попут оног до Панчићевог врха на Копаонику, као и да се попне, по снегом и ледом прекривеном путу од подножја до центра планине вукући приколицу с моторним санкама.

У зимским условима је битно придржавати се неких правила који се тичу вожње на планини. ГСС саветује да увек возите по тврдој подлози, односно никад по меканом снегу. Такође, без обзира на тип возила никад не треба самостално прелазити поток, јер се лако може десити да лоше проценимо његову ширину и дубину, као и брзину воде.

Стигли сте на планину…

Планина је, без обзира на годишње доба, превртљива. За само десет минута може у потпуности да се промени време. Зато пре сваког изласка у природу на планини треба погледати временску прогнозу и никада се немојте кретати сами.

За било какву зимску активност потребно је и обући се адекватно. Препоручује се слојевито облачење, “активни веш”, а добро је имати и посебну “шел” јакну, која не пропушта да спољашњи ваздух и вода прођу ка унутра, а дозвољава да влага из тела изађе напоље.

Увек треба имати ранац са водом, “енергетском” храном (најбоље суво воће) и преобуком.

Припреме за скијање

ГСС саветује скијаше да се физички припреме за скијање. Добро би било да се месец дана пре одласка на планину буде у лаганом тренингу. Да се нарочито вежбају ноге и леђа, како би се покренули ти мишићи. Повреде се најчешће дешавају када човек дође на стазу “директно из канцеларије”.

А пре изласка на стазу, као и на крају скијања, обавезно је истезање. Уз то, пијте доста течности у виду воде или чаја, јер се зими много течности губи и самим дисањем. Један од показатеља дехидрираности јесте осећај хладноће у прстима руку и ногу, без обзира на скијашку опрему. Наиме, када тело нема довољно воде, она се из периферних органа повлачи ка “средини” тела.

Скијашима се препоручује да направе паузу око један сат поподне, јер се баш тада најчешће дешавају повреде. Током тог “брејка”, осим течности, у организам треба унети нешто слатко.

Никако се немојте “грејати” конзумацијом алкохола. Алкохол шири крвне судове и само даје утисак да вам је топлије. Због појачане периферне циркулације хладна крв из руку и ногу ће пре охладити цело тело, па смрзавање може наступити много раније него да се није пио алкохол.

Смрзнуте руке или ноге немојте трљати снегом или било чиме другим. Немојте их стављати у врућу воду или на неко вруће место, јер тада лако може доћи до повреда коже. Особи, која је “потхлађена”, скинути мокру и хладну обућу, одећу и рукавице, и утоплити нечим сувим (ћебетом) и давати јој топле и зашећерене напитке.

Како реаговати у случају скијашке повреде?

На скијалиштима свакоме може да се деси да падне и да се повреди у мањој или већој мери. У случају да вам се то деси, битно је да се јавите Горској служби спасавања, а затим да се, уз помоћ неког другог скијаша, обезбеди место пада јакном или штаповима како би други скијаши били упозорени.

Ако се сумња да неку тежу повреду, повређени скијаш не би требало да се помера, већ да сачека ГСС екипу, којој, у просеку, треба само пет минута да стигне до повређене особе.

Како би што пре била пружена адекватна помоћ, приликом јављања битно је да се што тачније одредити место пада, односно да се каже на којој стази је дошло до инцидента.

Горска служба спасавања има своје екипе које су 24 часа на располагању гостима Копаоника, Златибора, Дивчибара и Старе планине, од првог до последње дана зимске сезоне.

Уколико сте у Србији бројеви телефона ГСС-а се налазе на ски-пасовима, а можете их и умеморисати у телефоне, било због вас или неког другог:

Копаоник: 00381 63 466 466

Стара планина: 00381 63 466 461

Златибор: 00381 63 466 467

Дивчибаре: 00381 63 466 427

Извор: Мондо

MD MONTEL