Уместо да истражује злоупотребе, полиција испитује новинаре

KOLUBARA Brčko

Захтев полиције да новинар открије свој извор за објављену причу о малверзацијама у државној служби директно је угрожавања новинарског посла. Новинар који у складу са законом и кодексом извештава у интересу јавности исто тако има законом гарантовано право да не открива изворе.

Новинар Јужних вести Стефан Марковић у полицији је саслушан по пријави портпаролке Општине Медијана Душанке Китановић због поседовања њених личних података, које он у својим текстовима није ни објавио. Марковић је на основу информација и докумената које је прикупио у раду са изворима званично тражио уговоре о раду појединих запослених, укључујући и уговор о раду портпаролке Душанке Китановић јер је, према писању Јужних вести, посао добила мимо конурса.

Уместо истраге о спорном запошљавању у овој Општини, које је потврдио и извештај надлежне инспекције, полиција је од новинара тражила да открије своје изворе, што је он одбио у складу са законом.

Председник Удружења новинара Србије Владимир Радомировић у разговору за Инсајдер каже да случај новинара Јужних вести јесте притисак на новинара.

„Ово је лош потез и позивам тужилаштво и полицију да хитно прекину са таквом праксом. Искрено се надам да је ово изузетак и да неће бити нових случајева. Свакако, пажња надлежних органа треба бити усмерена на истраге о злоупотребама, а не на новинаре који те злоупотребе откивају“ , рекао је Радомировић.

Професорка Медијског права на Факултету политичких наука Јелена Сурчулија-Милојевић каже за Инсајдер да се може тумачити да је Закон о јавном информисању и медијима прекршен у овом случају.

„Уколико новинар није приведен у вези података који се односе на кривично дело за које је прописана затворска казна од најмање пет година, може се тумачити да је повређен закон. Ако је новинар приведен по било ком другом основу, и од њега се тражи да открије извор информација, можемо сматрати да је Закон о јавном информисању и медијима прекршен“, каже професорка Универзитета у Београду.

Она напомиње и да се према Закону не сме угрожавати слободан проток информација, као ни уређивачка аутономија медија, а нарочито не вршењем притисака, претњама или уценом уредника, новинара или извора информација.

Шабић: У случају Јужних вести полиција нема шта да тражи
Законски оквир око најновијег случаја саслушања новинара Јужних вести коментарисао је и Повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић на свом Твитер налогу.

Како је навео, имајући у виду законске гаранције тајности новинарског извора, полиција у конкретној ситуацији нема шта да тражи.

„Чак поводом сумње да је новинар починио кривично дело неовлашћеног прикупљања личних података оно се гони по приватној тужби, па полиција ни ту нема шта да тражи“, додао је Шабић.

Новинарка раније тужена и због одавања службене тајне
Ово није први пут да се надлежне институције уместо истрагама злоупотреба на које указују новинари, баве новинарима и њиховим изворима.

Тадашњи новинар портала Пиштаљка Иван Нинић је 2013. године саслушан у полицији поводом пријаве Института за трансфузију крви Србије. Њему је полиција такође тражила да открије извор информација захваљујући којем је настао текст о сумњивој набавци на овом Институту. И он је одбио да открије извор.

Новинарска удружења тада су упозорила да је то покушај застрашивања и новинара и запослених у Институту за трансфузију крви Србије. Све то дешавало се у време када је и Агенција за борбу против корупције, на основу пријаве узбуњивача, истраживала да ли има елемената корупције у пословању те здравствене установе.

Један од драстичнијих примера догодио се у случају новинарке новосадског листа „Национални грађански“ Јелене Спасић и њеног уредника Милорада Бојовића 2011. године.

Њу је наиме новосадско тужилаштво теретило да је “нанела штету безбедности Србије“ текстом “Државни органи потпуно неспремни за рат“, у којем су пренети делови “Извештаја о стању припрема за одбрану земље”.

У овом тексту јавност је сазнала да су бројни државни органи и јавна предузећа у Србији игнорисали законом прописане припреме за одбрану земље, да је наоружању и војној опреми на складиштима углавном истекао рок и да је стање у овом погледу врло лоше.

Ипак, на оптужном акту тада се, међутим, није нашао нико други до новинарке и уредника која су овај текст објавили, а тужилаштво је налагало и да суђење буде тајно.

Подршку Јелени Спасић и њеном уреднику Милораду Бојовићу, изразили су тада бројна медијска удружења као и повереник за информације од јавног значаја Родољуб Шабић и тадашњи омбудсман Саша Јанковић.

Убрзо је Републички јавни тужилац Загорка Доловац обавестила Повереника да тужилаштво ипак неће наставити поступак по оптужници коју је подигло Основно тужилаштво у Новом Саду.

Како је тада саопштено, уместо тога биће проширена истрага у односу на друга НН службена лица због одавања тајне. Ни у том случају није утврђено због чега државне службе нису у скалду са законом испуниле своје обавезе.

Право на новинарску тајну
Закон о јавном информисању прописује право на новинарску тајну. Према Закону, новинар није дужан да открије извор информације, осим података који се односе на кривично дело за које је прописана казна у трајању од најмање пет година, и то ако се подаци не могу прибавити на други начин. Заштиту извора информације предвиђа и кривични законик.

Извор: Инсајдер

MD MONTEL