ОД ПОСТА ДО ПРИЧЕШЋА: Ево како наши људи посте и шта значи бити ПРАВИ ВЕРНИК

KOLUBARA Brčko

Највећи број наших људи пости тек неколико дана у години. Није мало ни оних који, иако посте цео Божићни или Ускршњи пост то чине само ради чишћења тела, скидања којег килограма или пуког обичаја. Има и оних који након поста уопште и не оду на причест.

Да ли је то вера или дијета уколико телесном посту ускратимо духовну страну и шта значи бити прави верник, за „Блиц“ објашњава Димитрије Калезић, професор у пензији и бивши декан Богословског факултета.

– Није свако уздржавање од хране и пића пост. Ако неко треба да иде на операцију, због чега му је забрањено да једе, то не значи да он пости. Лако је постити. Не једеш, али да ли је тиме тај неко спреман да током одрицања од мрсне хране направи моралне кораке навише и на крају оде на причест.

Пост није само гладовање, јер је причест његова награда. То је циљ поста – објашњава професор Калезић.

Он додаје да они који посте читав пост и на крају не оду на причест, можда су имали добру намеру, али као верници себе нису наградили. Појашњава да реч причест значи прикључити се некоме, односно сјединити се са Богом.

У Српској православној цркви редовно понављају да је управо у томе смисао и суштина Божићног, који је почео 28. новембра, али свих осталих постова у календару.

Православно хришћанско схватање је јасно – пост је душевна храна, припрема за свету тајну причешћа, савладавање искушења и стремљење као чистоти духа и тела.

– Пост је по учењу хришћанства уздржавање од свега што није добро, што иде против другога, што нам отвара шансу и могућност да чинимо неморалне и штетне ствари и наносимо зло другоме. Морални основ који се гради помоћу поста је основ и подлога васпитања. Ми тиме потврђујемо да смо прави верници – истиче Калезић.

На питање како на прави начин приступити посту, у цркви указују на пример Исуса Христа. Он је четрдесет дана провео у пустињи у посту и молитви. Успео је да однесе победу над искушењима и на најбољи начин ступи у подвиг искупљења људског рода.

Тумачи црквених прилика кажу да неки вид помодарства који људе наводи на пост и спољно исповедање вере немогуће је искључити.

Став који преовлађује је, међутим, да то није нужно лоше, јер људи тако имају прилику да спознају и дубљи смисао религије и интимне комуникације са Богом.

Као узор истинског поста у православљу обично се узима начин на који се пред велике празнике подвргавају монаси у манастирима, што је најприближније Христовом посту.

Калуђери се у то време хране врло скромно, јелима спремљеним углавном на води, уз ретко коришћење уља и рибе.

Извор: блиц.рс

MD MONTEL