БРИТАНСКИ ДИПЛОМАТА: Република Српска ће се одвојити од БИХ

KOLUBARA Brčko

Сматрам да ће се Република Српска коначно одвојити од Босне и Херцеговине, каже Тимоти Лес, директор тинк-тенка Нова Европа и бивши британски дипломата.

– Један је што су Срби екстремно незадовољни заједничким животом, осећају да им је безбедност угрожена под политиком Сарајева, и дубоко су повређени наметнутим одлукама, нарочито током управе Педија Ешдауна, која их је додатно одвојила од БиХ. Други разлог због кога ће се одвајање и догодити је промена међународног окружења – каже он.

Како наводи, последњих двадесет година Запад је имао надмоћ над Босном и држао све опције затвореним, што значи да чак и ако су босански Срби желели да се дистанцирају од Сарајева, то им није било дозвољено.

– Данас се Европска унија суочава са пропадањем и минималним утицајем који има у Босни због чињенице да не планира проширење. Интересовање САД за Балкан данас пада. То ствара ситуацију у којој босански Срби имају прилику да погурају своју идеју одвајања – прича он за НИН.

Објашњава и да је донедавно ЕУ била „регионални полицајац“, који је ту одговорност у последњој деценији преузео од САД. Начин на који ЕУ приморавала на реализацију одређених политика текао је с изговором стицања чланства.

ЕУ има новца, али нема ауторитет

– Другим речима, ЕУ је овом региону понудила шансу да се придружи тој организацији ако сахрани националне фрустрације. У неком смислу је то чак и остварено. Председник (Александар) Вучић ради на постизању компромиса са Приштином, умирује босанске Србе, највише зато што жели чланство у ЕУ. Међутим, ова фаза историје је сада готова. ЕУ је у стању неповратног пада, па је понуда о чланству повучена. ЕУ има мало да понуди овом региону осим новца, па самим тим нема ни ауторитет – наводи Лес.

Казао је и да у вези са тим постоји ризик од конфликта, „нарочито у Босни, где су емоције веома интензивне“. Казао је и да не верује да ће промена граница у једном месту „повући ногу“ за остале земље.

– У супротном би 2008. године Република Српска прогласила независност, након што је то учинило Косово – каже.

Он се осврнуо и на актуелну ситуацију у ЕУ, за коју каже да „личи на последње дане Југославије, где је свако могао да види да проблем постоји и да је тој земљи потребна реформа, али нико ни са ким није могао да се сложи како држава треба да се реформише“.

Чланство у ЕУ није реалистичан циљ

– Стварно чланство у ЕУ није реалистичан циљ, јер је криза у ЕУ сваког дана све очигледнија – каже он, и наводи да, како се криза у ЕУ продубљује, „Србија се мора усредсредити на себе“.

По њему, то значи ојачавање институција, економије, изградњу дипломатских односа, не само са САД, већ и са Русијом, Кином, Турском, као и поновно упостављање као кључне државе у овом делу Европе….

– Претпостављам да ће се као део тог процеса Србија поново фокусирати на успавани циљ уједињења различитих територија насељених Србима у региону – прича Лес.

Нисам за поделу, подржавам стабилност

Казао је и да је утисак да се догађаји између Београда и Приштине убрзавају, „али не због америчког фокуса, већ због његовог недостатка“. Интервенције САД су неспретне, њено ангажовање је слабо, и циљ је „једноставно завршити посао“.

Навео је и да је за њега „кључ“ да се статус Косова реши да би и Србија и Косово могли да се развијају као нормалне државе. Бивши британски дипломата каже и да не заговара поделу, већ да подржава стабилност.

СПИН ПО ЗАДАТКУ: Косово је изгубљено, Србија да спасава шта може

“Косово је за Србију изгубљено. Она треба да покуша да спаси што више може, а ако се Приштина и Београд не договоре о заједничком решењу, може доћи до наметања унилатералног решења једне стране другој”, каже истраживач на Геополитичком форуму Кембриџ универзитета и бивши дипломата на Балкану Тимоти Лес.

– “Албанци желе решење свог статуса, они ће тражити завршетак овог процеса и Србија мора да спаси максимално што може” – оценио је Лес на међународној конференцији “ЕУ и Балкан: Повратак реалполтике” која се одржава у Медиа центру.

Он сматра да овдашњи политичари траба да препознају правац у коме се креће ситуација и доносити одлуке које би спречиле рат, и истиче да Запад треба да изврши већи утицај на Београд и Приштину да се дође до решења.

– Уколико две стране не дођу до компромисног решења, доћи ће до наметања унилатералног решења једне стране другој, што може водити или до тога да Албанци протерају Србе са севера Косова или да Србија анектира север Косова – навео је он.

Каже и да је оптимиста, и да не верује да ће доћи до рата.

– Вучић и Дачић покушавају да нађу решење, проблем је што Харадинеј спречава Тачија да дође до решења кроз преговоре. Србија ће на крају овог процеса признати Косово – рекао је Лес.

Он је, иначе, 10 година радио у Британском бироу за спољне послове и Комонвелт као политички секретар у Скопљу, био је шеф бироа Амбасаде Велике Бритање у Бањалуци и шеф Одељења за инвестиције Европске уније у Лондону, па наглашава да је узрок конфликта на Балкану неусклађеност између политичких и физичких граница.

Он објашњава да су државе Западног Балкана заустављене у процесу завршетка изградње својих националних држава, па се тако мањине данас осећају заробљенима у туђим земљама.

– “Људи у региону имају аспирације да заврше своје националне државе и питање је да ли Запад треба да настави са својом политиком проширења ЕУ која је показала неуспешом, или да дозволи балканским државама да успешно заврше процес својих националних држава и подстаћи постепену транзицију са већим системом аутономије” – рекао је Лес.

– Једна од опција би била, како каже, нова мировна конференција, али уз укључење свих актера, на којој би се разматрале границе, а као пример постепене транзиције навео је Македонију која би дала већу самоуправу Албанцима, односно да део већински насељен албанским живљем постане самоодрживији и да се кроз пет до 10 година прикључи Албанији, као и да ако херцеговачки Хрвати желе да се одвоје треба да крену у дебату са Сарајевом.

На питање да ли га плаши да би та флексибилност граница на Балкану могла да отвори “Пандорину кутију” у другим деловима Европе, Лес је узвратио питањем: Да ли заиста мислите да су европске границе фиксиране?

Он је приметио да у Ирској или Шпанији нема активних сепаратистичких покрета као у Босни или на Косову, и нагласио да је Босна неодржива и да треба ићи ка разумном решењу.

Није желео да се изјашњава о евентуалним “новим” границама Босне и Херцеговине, али је на питање шта би ушло у оквир “велике Србије”, рекао да би то била “земља у којој се тренутно налазимо, север Косова, Република Српска уз донекле измењене границе и можда Црна Гора, мада би Црногорци настојали да сачувају своју независност”.

Он је такође навео да Запад губи вољу да обликује развој Балкана, а један од разлога јесте криза у ЕУ, која ће се највероватније само погоршавати.

“- Моја очекивања су да крхка европска зона неће преживети следећу кризу и то ће водити слому ЕУ. С друге стране, САД и даље промовишу своје идеје на Балкану, али дани када су они инвестирали овде су прошли, појавили су се за њих много важнији делови света од Балкана” – рекао је Лес.

Политиколог и саветник из области међународних односа, дугогодишњи члан Фридрих Еберт фондације Винфрид Фајт сматра да је након “Брегзита” потребна нова структура ЕУ и да Европска унија у стању у коме је данас не може да прими нове чланице, те да се не треба играти са очекивањима људи у региону Западног Балкана. “

– Нисам сигуран да ће Европска унија постојати за 10 година. Можда у форми концентричних кругова, где би у средишту биле Француска, Немачка, можда би им се придружила Пољска – рекао је Фајт.

О интересу САД на Балкану, није имао прецизан одговор.

– “Не знамо шта Трамп хоће, и нисам сигуран који је њихов интерес овде. Мислим да је њихов највећи интерес онај који се тиче Русије – додао је Фајт, оградивши се да није експерт за Југоисточну Европу.

Међу кључним “играчима” на Западном Балкану види ЕУ, Русију, Турску и све више Кину, мада сматра да је ЕУ слаб глобални играч и да није у позицији да оствари велики утицај у Југоисточној Европи.

Наглашава да је стабилност кључ за безбедност и као један од корака ка томе види ограничење проширења НАТО-а, као и нову безденосту архитектуру која би спречила сукоб између поменутих “играча”, а не искључује ни могућност веће интеграције изласком Велике Британије из ЕУ.

Извор: вебтрибун

MD MONTEL