Цане Партибрејкерс: Заборавили смо да живимо као људи. Заборавили смо да смо људи!

KOLUBARA Brčko

“Сви имамо неку слабу тачку, а те слабе тачке су се толико прошириле по људима. Људи живе под кључем, не можеш да их видиш. И велика је депресија, апатичност и све то. Људи се невољно буде. Плаше се свега, велика количина страха живи у њима”, рекао је Зоран Костић Цане, фронтмен “Партибрејкерса” и “Шкртица” и један од најважнијих аутора српске рокенрол сцене.

Он је навео да људи живе под кључем, да се плаше свега, али да се треба борити против тог страха и увидети да иза свих тешких ствари постоје оне лепе и лаке.

“Бодрити се, дружити се са људима који могу да ти промене угао гледања. Да видиш иза свих тешких ствари постоје и оне лепе и лаке”, истакао је Цане у разговору за Новости. “У људској иницијативи све лежи. Сваки човек би требало да примети још нешто, да дигне главу, да га не савија толико оно што је наметнуто и нешто што је сам себи наметнуо. Постоје добри људи, који имају способност и спремност за радост. Који кажу, јесте ово тешко, али види, на конто тога има и ово, и оно.”

На питање шта је његова светла тачка, Цане је одговорио – другови, породица и бог. “Ми се боримо за себе, за своју децу, за своје породице. Боримо се да не полудимо. Постоји толико падова у току дана, а замисли колико их је у животу”, рекао је он.

“Ми смо заборавили да се бринемо, заборавили смо да живимо као људи. Заборавили смо да смо људи! Толико је све извађено из нас, да смо само неке фигуре и љуштуре. То није истина, треба читати књиге, треба се обавештавати, не треба буљити у телевизор, читати новине и бити у технолошким мрежама, јер је све обмана. Живимо у мехуру од сапунице и само га треба пробити и ући у стваран свет, пружити руку стварном човеку. Живимо нечију бирократску и канцеларијску измишљотину, прописано нам је колико корака да правимо, колико витамина да уносимо, колика дужина наше мисли треба да, буде. Живимо у том свету и ако му не пружимо отпор, он ће нас самлети”, рекао је Цане и додао да је идивидуалност довела до тога да је човек постао усамљен.

“И кад живи са неким, јако је усамљен. Нема коме да се обрати. Та игра са речима, преокренут смисао, доводе до тога да не можеш ником да се пожалиш. Да нико не разуме шта ти треба. Дијаболична ствар је у питању. Али Бог постоји. Помаже људима. Постоје добре вести за све нас”, рекао је он.

Извор: 6yка

MD MONTEL