Црква Ружица на Калемегдану: Најстарији православни драгуљ у Београду!

Kolubara

Београдска тврђава доминира Калемегданом. Увек је делила судбину Београда који је неколико пута рушен и поново ницао као Феникс. Током 15. века, у доба владавине деспота Стефана Лазаревића, све до турског освајања 1521. године у Доњем граду на Калемегдану налазиле су се све најзначајније градске институције.

Биограф деспота Стефана оставио је опис Београда и његових сакралних здања, у којем се први пут и спомиње црква Успења Богородице као катедрални храм митрополита београдског, која се налазила у саставу истоименог манастира. Из једног од извора сазнаје се да је у овој цркви, поред других реликвија, чувана и чудотворна икона Богородице коју је према легенди урадио Свети Лука, затим мошти царице Теофане и мошти Свете Петке. Због оскудних историјских података тешко је утврдити да ли је митрополитска црква одмах после турског заузимања града, исто као и остале главне градске цркве, претворена у џамију.


Међу истраживачима ипак преовладава мишљење да јесте и да је захваљујући томе остала, заједно са црквом фрањевачког самостана, поштеђена рушења све до краја 17. и првих деценија 18. века. Касније изграђена црква Ружица смештена је испод Зиндан капије. Ко је и када сазидао ову цркву посвећену Пресветој Богородици, попут првобитне цркве порушене у турско доба, није сасвим познато. Извесно је да је то најстарија београдска црква. Из сачуваног документа из тог периода сазнаје се да је само пет дана по ослобађању града од Турака већ постојао одбор за обнову Ружице.

Радови на обнови текли су убрзано, тако да је црква већ после десет месеци освештана и чим је то учињено почело се са богослужењем. Црква је страдала током Првог светског рата, а поново је обновљена и освештана 11. октобра 1925. године. За успомену на обнову цркве из ове године, десно од улазних врата постављена је спомен плоча на којој је између осталог записано: “За време светског рата 1914-1918 од стране аустроугарске и немачке војске опљачкан је и порушен овај храм војнички. Под владом краља Срба, Хрвата и Словенаца, Александра Првог, управом српског патријарха Димитрија, обновљен је храм Божији”.

 

Приликом ове обнове урађене су и две статуе које су постављене на улазу у цркву. Једна представља копљаника цара Душана, а друга пешака из балканских ратова. Од ратног материјала израђена су три чирака за свеће и вазе за цвеће од топовских чаура. У цркву стиже, уз посредовање војног свештеника, духовника цркве Ружице и шест икона из логора Надор у Африци, од којих су само две очуване. После Другог светског рата подигнута је капија код олтара и продужен је и саниран водовод до испоснице Свете Петке. Највећи радови обављени су 1937. године, када је саграђена данашња капела Свете Петке, трем уз капелу и црквени дом који је био разорен приликом бомбардовања 1944. године.

Извор: стил.курир

MD MONTEL