Чекајући јуни

KOLUBARA Brčko

Шта ко воли нек изволи! А шта ће они што воле све и љетовања и зимовања?

Пише: Неда Козомара

Тешко је извагати и рећи ово је боље. Све има своје чари. Љетовање је некако опуштењије јер сви полуголи с мало пртљага односно пртљаг је појединачно лаганији, одлазе на пут и као мрави се размиле по плажама.

Увече науљени, препланули шетају, све мирише на кокос и ванилу. Гдје год нађу згодно мјесто ту се засједне и дуго у ноћ воде се разговори с неким или с мјесецом, оном његовом тамном страном. Контра свега тога је хладна бјелина у јануару.

Посматрам људе на зимовању у елитном хотелу. Најмање је старијих особа. Углавном млађи људи па до неких 50 година старости, и то понеко. Сви одреда шуште у пролазу, обучени у скафандере као Мишелин маскоте. Ријетко ко у томе изгледа сехи.

Једе се и пије обилато у хотелском ресторану као да је судњи дан. Све је плаћено па штета да остане мрва. Примјећујем између заљубљеника у скијање и типичне представнике фенсераја. Младе цуре излазе из џипова као да силазе са Грандове позорнице. Чизмице с платформом, уске кожне хлаче, мајичица до пупка а уста до …идуће године.

По изласку из аута до улаза у хотел је неколико метара залеђене цесте. Бамби на леду је био виртоуз како оне набадају у високим потпетицама док се дочепају голог бетона. Пола дана се не извлаче из соба а кад изађу онда се иде у базене, ђакузи, масаже па опет собе све до ноћи кад се излази у град у ресторане.

Музика до зоре и провод у бескрај. Углавном зимовање прође у показивању фирмираних ствари по хотелу и ресторанима. Прави заљубљењци у скије се најмање виде по хотелу. Дан је у планини а ноћу након вечере кревет и зимски сан. Заклињу се да од скијања нема ничег љепшег на свијету. Можда.

Не бих се убјеђивала, климам главом и мислим како ме чека један бор на обали Јадрана, јунско поподне и само моји снови на лежаљки.

Чекајући јуни.

MD MONTEL