МЛАДЕН ЈЕ ЈЕДИНИ СРПСКИ И БАЛКАНСКИ САМУРАЈ: Завршио два факултета, прича три језика, али је најдраже звање стекао катаном старом 300 година

KOLUBARA Brčko

Обучен у кимоно, са катаном у рукама, у свом клубу вежба Младен Буразеровић, једини самурај не само у лозничком крају, него на читавом Балкану. Испунио је дечачке снове и следи бушидо кодекс, односно ”пут ратника” радећи и живећи у складу са оним што се очекује од самураја без обзира где се налазио.

У детињству је заволео борилачке вештине и као деветогодишњак је уз свога деду Илију Гајића, мајстора џију-џице, почасни осми дан, закорачио у тај свет. То му се свидело па је у Београду, где је овај рођени Лозничанин одрастао, постао и члан једног београдског аикидо-клуба, а поред тога је тренирао и карате. Ишло му је баш добро па је пре тридесете у аикиду достигао четврти дан, највише звање које се стиче полагањем, почасни четврти у каратеу док је у џију-џици достигао пети дан и добио звање шихан, односно учитељ учитеља. Није се зауставио него је у децембру 2016. постао самурај за шта је неопходно да човек испуњава строге услове, али и да га за то неко препоручи.

“У иностранству сам одржао више међународних семинара из разних борилачких вештина, а дуго већ сарађујем са италијанским мајсторима и упознао сам Алфонса Торегроса, капетана самураја. Он ме је препоручио Оружаној самурајској борбеној асоцијацији. У Јапан сам послао факултетске дипломе, завршио сам Факултет за физичку културу и менаџмент у спорту и Медицински факултет, професор сам физичког васпитања и спорта и специјалиста струковни физиотерапеут, као и мајсторске из борилачких вештина. Проверили су све то као и мој допринос у ширењу борилачких вештина у свету и онда су председник Асоцијације Масаши Јокојама и Шигео Омае, потпредседник и бивши министар одбране Јапана, прихватили препоруку. Тако сам крајем 2016. почаствован да постанем први самурај у Србији и Балкану”, прича лознички самурај који говори енглески, италијански и руски, учи немачки језик, и истиче да је то уједно и обавеза.

Самурај мора да савлада руковање самурајским мачем, катаном, поштује бушидо кодекс, поседује одређене врлине као што су истина, храброст, доброта, искреност, односно праведност, уљудност, и лојалност, да поштује кључне принципе – верност према господару, или љубав према домовини, скромност, отвореност и умереност. Један самурај увек представља све остале и без обзира на то где и с ким се налази, мора се понашати у складу са кодексом. Младен је недавно остварио велики сан и са пар пријатеља посетио Јапан, постојбину самураја.

Тамо је провео две седмице и осим Токија био у још седам градова. Каже да је то потпуно други свет у коме се преплићу традиција и модерно, а да су Јапанци изузетно љубазни, отворени, пуни поштовања према свима.

Одржао је два семинара, положио за четврти дан даиторију џију-џицу у једној од најстаријих јапанских школа те вештине и, каже, постао једини високорангирани мајстор ове вештине у Србији. Тренирао је са јапанским мајсторима борилачких вештина, посетио место Хирадо и Ацуши Сода шихана, високорангираног мајстора вештина руковања јапанским мачем, који води порекло директно од самураја.

Ту је једини српски самурај вежбао мачевање држећи у рукама катану стару пуних 300 година. Буразеровић се пошто је посетио Земљу излазећег сунца и видео врхове Фуџија вратио у завичај да самурајским вештинама учи Лозничане па можда град поред Дрине за коју годину добије још којег самурај.

Курир.рс

MD MONTEL