Срби из ФБиХ поручили да не могу више трпети ЗАНЕМАРИВАЊЕ

KOLUBARA Brčko

Српска удружења Федерације БиХ одржала су данас у Источном Сарајеву конференцију за новинаре на којој је говорено о проблемима са којима се Срби суочавају на подручју ФБиХ, са посебним освртом на формирање влада у кантонима у ФБиХ без учешћа представника српског народа, мигрантску кризу, односно најављени нови талас избеглица и последице по српски народ у ФБиХ.

На конференцији је говорено и о усаглашавању земљишних књига и катастра у ФБиХ без позивања Срба, препрекама при обнављању српских села у Федерацији и повратку Срба у ФБиХ, те о запошљавању Срба у органима власти ФБиХ, кантона и федералних општина.

Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић рекао је да је тражено од Владе Федерације да се прес конференција одржи у њиховој сали, али су остали без одговора.

– Схватили смо да нисмо добродошли, иако штитимо права грађана Федерације – рекао је Радановић.

Он је додао да су данас имали састанак са шефом Мисије ОЕБС-а у БиХ Брусом Бертоном, те да су разговорали о питањима решења статуса Срба у ФБиХ, са акцентом на решавање имовинских права, преноси Српскаинфо.

– Срби се не позивају лично, него путем Службеног гласника, а сви знамо да врло мало Срба чита те гласнике, тако да смо ми у сарадњи са органима успоставили рад 6 канцеларија за правну помоћ и тако дошли до сазнања да се крше имовинска права Срба – рекао је Радановић.

Он истиче да је, по попису из 1991. године у ФБиХ живело 476.000 Срба, док се данас тај број свео на 56.000, односно 2,5 одсто.

У Републици Српској је, према том истом попису, живело 27 одсто Бошњака, а судећи по попису из 2013. има их 14 одсто.

– Бошњаци су у Српској вратили имовину, обновили куће, путеви су им обновљени, доведена струја, док хиљадама српских повратника у села у Федерацији ништа од тога није завршено, а најдрастичнији пример је српско село Смолућа које је бројало око 5.000 српских становника, а данас се тамо налази центар за лечење од наркотика, које је формирала исламска заједница – истакао је Радановић.

Он је додао да су поредили националну структуру запослених у општинама, па тако у администрацији града Приједора има преко 10 одсто запослених Бошњака, док су у општини Сански Мост запослена свега два Србина.

– Ми више не можемо толерисати да органи Федерације занемарују српско питање. Српска села се морају под хитно обновити, број запослених Срба се мора повећати – закључио је Радановић.

Координатор пројекта заштите српске имовине у ФБиХ Радован Грајић изјавио је да је заштита Срба и српске имовине обавеза која се мора испоштовати, ма где се они налазили.

– Да ми то радимо и да ћемо радити показали смо са отварањем 6 канцеларија у 6 општина, где смо дали могућност да се грађани информишу, како би ишли на јавне расправе за упис имовине, а где ће им бити пружена и правна помоћ. Ми имамо једну државу и два различита закона, а сада имамо и конкретне примере злоупотребе српске имовине. С тим у вези смо покренули апелацију за изједначавање ових закона – каже Грајић. Додаје да се 20 година после рата види да је почињено темељно чишћење Срба, а да нико није трепнуо.

– Не можемо рећи да је то воља и интерес Срба. Имамо Дејтон и Анекс 7, где лепо стоји да се сви људи имају право вратити на своја огњишта. Срби и сада желе да се врате, али реалност показује да критерији повратка нису исти у Републици Српској и ФБиХ. Влада Републике Српске мора све урадити да сачува српску земљу и сваки Србин треба да зна да земља у Федерацији вреди и да она не може бити ни продата, а камоли отета – истиче Грајић.

Наводи да је у плану израда система заштите Срба и њихове имовине у ФБиХ, те да касне јер су били опструисани, али да никада није касно када једном почне да се говори.

Извор: Блиц

MD MONTEL