Мистер X

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Како ме само ОН спасио од мртвих ствари и због њих великих менталних трошкова.

Да није било селидбе никада не бих знала какве сам све ладице имала у мрачним ћошковима соба и у њима сакривене ствари. Сакривене од никога за оно вријеме које зовемо “црни дани”. Не, то нису новци нити накит за залагаонице већ сувенири неких срећних дана, занимљивих путовања.

Авионске карте из 2007. године, Бг – Цирих, луксузна салвета из хотела Париз у МЦ, брошура о Морчићу, малом црном робу- слуги, из Опатије, јеловник са отварања ресторана Левант у Игалу, брошура о мануелној изради накита у Конавлима, капа за туширање из хотела Радон Плаза у Сарајеву која се не би распала за наредних стотину година, монографија са изложбе у Београду, Љубе Поповића и небројене ситнице које су биле свједоци времена који је изгубио боју.

Он, баш онако мушки је преузео све те ситне и крупне ствари да ми освјетли будуће дане и да се коначно отарасим баласта прошлости јер држање за прошлост без смисла, те ствари никако неће оживити нити им вратити сјај. Мртве ствари раде оно сто иначе раде све мртве ствари и отпаци, труле и саплићу.

Пролазила сам сваки дан поред њега и то по неколико пута и никада нисам помислила да ће баш ОН бити спасилац који ће ме ратосиљати свега што је до јуче било битно и јако важно а данас а нарочито сутра, непожељно и тешко као ћумур, подсјећање којем су жене склоне кад у нешто и некога вјерују.

Још једном се показало да је спас често тамо гдје се најмање надаш. Све што је чувано као еликсир за црне дане прогутао је један бијели дан на крају децембра.

Тај фамозни мој комшија, тако мене ослободи мог бившег живота, свих мојих заблуда уредно сложених годинама у фине мале кутије бомбоњера које су мирисале на какао дуго времена као што су и те стварчице задрзале мирисе градова из којих су.

Много градова, много кутија, све отпремљене сад на једну адресу, заборав, бб!

Шта ти је живот?
Сакупљаш, дивиш се, прегледаш, сјећаш се и дође дан кад то све заједно постане камен везан око ногу што вуче на дно. Пресјечеш уже и испливаш на површину неке мирне воде. Удахнеш дубоко и отпливаш на другу обалу.

Да, све од мене је преузео на себе ОН, мистер контејнер који је дежурао сваки дан и ноћ, ту поред нас, као сваки спасилац на плажи да нам се нађе у случају утапања.

MARKETING