Преминуо професор Скела

KOLUBARA Brčko

Синоћ се нашим градом пронијела вијест да је у вјечност отишао један велики ЧОВЈЕК, легендарни професор фискултуре у Економској школи, одбојкашки тренер, драги суграђанин Мухарем Скелић. Болест је била много брже од предвиђања и из спортског сазвијежђа брчанског узела један људски бисер.

Давно је професор Скелић са супругом Јелком, сад већ далеке 1974. године, трбухом за крухом из родне Дервенте стигао у Брчко.

И остао заувјек, не само у Економској школи већ и у срцима бројних ђака, којима је предавао фискултуру. У скривеним надама одбојкашица и одбојкаша са којима је учествовао у остварењу заједничких снова. У сјећању одбојкашких радника са којима је покушавао и успијевао да обезбједи какве такве услове за такмичења.

И надасве,остао је у најљепшем сјећању бројних пријатеља и суграђана са којима је веома радо и без икаквог условљавања дијелио слободно вријеме.

Писац ових редова упознао је професора Скелића у невеселом, ратном времену када су се, као и у свакој катаклизми, чини ми се једним природним одабиром, раздвајали добри од оних мање добрих.

Свако је у том поганом времену носио свој ратни усуд. И свако је из њега изашао на свој начин. Један од оних који је бескомпромисно и након тих свих невоља (кроз које смо сви прошли) и даље био непоправљиви носталгичар и заљубљеник у бившу велику државу СФРЈ,био је и остао Скела, баш онако како је одгојен у скромној радничкој породици у родној Дервенти.

Од талентованог кошаркаша, члана млађих селекција СФРЈ, до одбојкаша најприје сарајевске Босне гдје је као студент ДИФ-а на наговор тадашњег професора Бранка Драганића и почео да игра одбојку, до Јединства гдје је наставио активно бављење овим спортом по доласку у Брчко, постао је један уважени и цијењени педагог. Најприје у економској школи, а онда и као тренер у Брчком, Градачцу, Бања Луци, као помоћник селектора јуниорске селекције СФРЈ. И увијек и на сваком мјесту остао запамћен као филантроп, као човјек.

Упркос чињеници да се према овом уваженом педагогу и надасве честитом човјеку, узорном супругу и оцу двојице синова, дједу, неке „важне фаце“ нису увијек односиле како је то Скела заслужио, у њему није било ни мржње и љутње. Људина је то људски, достојанствено подносио.

Једино гдје је био бескомпромисан и по чему је бирао друштво јесте однос према нацији. Ко би у његовом друштву започео причу са те позиције није се насједио. Тај би врло брзо би сазнао да му за његовим столом није мјесто.

Путуј професоре. Вјерујем,а мислим да тако размишљају сви твоји пријатељи широм оне велике,лијепе, бивше земље, да ниси узалуд потрошио своје године. Паментији су давно рекли да човјек умре кад падне у заборав. Ти си се ПРОФЕСОРЕ потрудио својим животом, да сјећање траје.

Извор: еБрчко

MD MONTEL