МУКЕ МОЈЕ НИКО НЕ ЗНА!

KOLUBARA Brčko

Трчи педесетогодишњи човек пешачком зоном сав у паници са видно израженим грчем на лицу у грашкама зноја и то на температури од -4 степена Целзијуса. Гледају га људи зачуђено! Неко би и да му приђе и понуди му помоћ ал човек трчи к`о Абебе Бекила. Притисла га мука невиђена!

Грч на лицу, и са једном руком преко стомака а другом у пределу доњег дела леђа, јасно одаје проблем, како овог несрећника, тако и свих Кондомчана који годинама муку муче са недостатком јавног тоалета.

Несрећник у глави има само једну мисао – КАКО И ГДЕ СЕ ДОЧЕПАТИ ПРВОГ ТОАЛЕТА! Мисли лете има ли времена стићи до куће или се определити да улети у неки тоалет у овдашњем кафићу. Грч на лицу говори да до куће нама шансе да стигне! Рука у пределу доњег дела леђа је јасан сигнал да су секунде у питању и у ком делу пешачке зоне ће попустити пред упорним налетом цревног садржаја који нема шансе да се врати назад.  Ако анализирамо његово трчање видећемо да му и трчање не иде од руке и да није потрчао још од основне школе.

Поставља се питање зар није било боље да је трчао према потоку? На ушће реке Брке у реку Саву! Јесте клизаво и није уређена обала те је тренутно снег затрпао коров за маскирање у чучећем положају ал` боље и “брисани” простор на потоку него да укаља образ у центру града!

Трчи несрећник и гледа у оближње кафиће ал… некако му незгодно! Замислите себе да морате да улетите у кафић ко падобранац и право у тоалет. Нема смисла! Несрећник нема решење ал ипак му незгодно. А изгледа и да нема ситно за кафу!

Да се разумемо. Није то мали проблем. Треба бити врхунски математичар па израчунати време варења, напуштање стана, одлазак до центра града и повратак у топли дом пре него што садржај у желудцу крене својим путем напоље. Ако живите у ширем кругу центра Кондоминијума онда математичка радња израчунавања времена мора бити прецизна као да радите за НАСА-у. Иначе, што би наш народ рекао “тешко у*ран до потока можете стићи”.

И док се градски оци ван Кондоминијума утркују да направе јавни тоалет у што лепшем и занимљивијем издању, Кондоминијум са буџетом од преко 220 милиона марака нема јавни тоалет. Било је говора, још некада давно, да се поставе они пластични (зеленкасто-бели бауштелци) али тадашњи наши градски оци нису могли да се договоре чијег брата фирма ће добити тендер. Боље и бауштелски клозет него ништа! Ал` џаба, немамо ни бауштелац!

Како ствари стоје, остаје нам да и даље будемо математичари или да улећемо ко диверзанти у тоалет овдашњих кафића. У супротном, могуће је користити оно мало парковског простора те “постављати мине” или заливати живицу – само се добро маскирајте… да вас комшије не препознају!

MARKETING