БЕЛИ АНЂЕО

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

На почетку и на крају увијек је њено величанство, ријеч!

Она има највећу моћ.

Без оружја и оруђа може зауставити атомску бомбу, обрнуто, тешко. Ријеч зачас може бити љубав, мржња, посао, закон, поштовање, пријетња, вијест!

Лична енергија, наша мисао коју треперењем шаљемо у ваздух да је чује ко треба, тог часа добије своју потпуну снагу кад постане артикулисана или записана.

Ријечи су засебна измигољива бића која у космосу воде свој одвојени живот од онога ко их је створио. Створитељ ријечи не може утицати како ће оне доћи до људи, како ће их неко чути, протумачити, читати. Оне су као наша дјеца кад оду од нас из куће, имају свој засебни свијет и микрокосмос.

Сад стижу такозвани “дани заљубљених” па ће поруке љубави и те заслађене ријечи летјети као конфете. Ту су срца, црвена, машнице, чоколада “Само ти ” (и још три), неизбјезне руже које сад, гле чуда, трају дуже од љубавне везе. Скоро па годину! Све ће бити у знаку љубави све до 15. фебруара, а онда ко је волио вољеће, ко није и неће!

Сјећам се, а то није било давно, док нисмо знали за тај “дан 14.” да је љубав била некако природнија. Штирка се стављала на постељину, а никако на осјећања. Љубав није била надувана силиконима, хијалуроном, ботоксирана нити са гелираним ноктима. Нико се није доказивао по граду да воли. Ако си волио довољно је било да то дијелиш с ким си био “ми”.

Сад је вријеме застава, транспарената, јарбола. Вијоре се поруке, изјаве, заклетве, а онда… кад вријеме учини своје, многи негирају да је ту икад, ишта и било већ им се чинило само и тако неких 20 година причињавања!

Љубав је привилегија. Сви би да воле, а мало ко зна и умије. Често је побркају са швалерацијом сведеном на сексуална пражњења и иживљавања, а то нема никакве везе са њеним величанством, јер тамо гдје је она царовала никад не може засјести неподношљивост или равнодушност.

Љубав не оставља клице мржње. Скрајнути поглед при случајном сусрету говори много више од свих реченица које су некад изговорене у вријеме заблуде.

Није лако вољети. Највећа је милост Божија ко у своме срцу има простор да се усели “бели анђео”! То је орден части и заслуга за љубав, првог реда!

MD MONTEL