Ако ово прође… интернет више НЕЋЕ бити исти

KOLUBARA Brčko

У Бриселу је усаглашен финални нацрт Директиве ЕУ о ауторским правима, коју ће земље чланице, али и кандидати, морати да уврсте у национална законодавства када тај документ “прође” Европски парламент. Прочитајте шта би могло да се мења.

Нацрт Директиве предвиђа да “Google”, “Facebook” и друге интернет платформе убудуће морају да плаћају одређену накнаду, од својих прихода, креативном сектору, или, у супронтом да уклоне ауторским правима заштићене садржаје, на пример, са канала “YouTube” и “Instagram”.

Циљ реформе европског законодавства које се тиче ауторских права јесте да се та права прилагоде дигиталном пословном моделу и побрине да издавачке куће, медији, новинске агенције, уметници… добију одговарајуће надокнаде за садржај који производе, а који интернет гиганти сада бесплатно користе и зарађују на њима.

У суштини, Европа покушава да натера гиганте као што су “Google” и “Microsoft” да део својих прихода деле са издавачима, али и да сајтови сносе одговорност за садржај који можда крши ауторска права.

Да би Директива ступила на снагу мора да буде усвојена у Европском парламенту и да је потврде чланице ЕУ.

Очекује се да ће Европски парламент Директиву усвојити крајем марта или у априлу, а предвиђена је посебна заштита ауторских права на интернету.

Пре објављивања на социјалним мрежама, пише у нацрту Директиве, предвиђено је да морају да се провере ауторска права, јер, уколико, постоје – “подизање” на мрежу треба да буде спречено.

У заједничком саопштењу професионалних и струковних удружења аутора, извођача, књижевника, потом штампаних медија, независних музичких издавача и Европско удружење новинских агенција (ЕАНА) позвали су европске власти да раде на побољшању и да усвоје Директиву о ауторским правима на заједничком европском дигиталном тржишту.

“Актуелни нацрт је кључни корак напред ка усвајању директиве, иако су потребна даља побољшања, како би се учинила стварно сврсисходном за културни и креативни сектор. Та директива је била дуго тражена у циљу стварања неопходног поља за деловање свих креативних сектора на евроспком јединственом дигиталом тржишту, који ће клијентима дати бољи приступ већем садржају у безбедном окружењу”, оцењује се у саопштењу.

Без директиве, упозорава се, ствараоци би били остављени без гаранције за добијање фер надокада и тај сектор би био предмет велике правне несигурности у будућој пракси.

“Неусвајање директиве би значило пропуштање историјске прилике и представљало би огромни неуспех европске политике. Дошло је време да се учини завршни напор у побољшању текста и постизања договора”, наводи се у саопштењу.

ТАЧКЕ ОКО КОЈИХ СЕ ПОДИГЛА НАЈВЕЋА ПРАШИНА
Члан 11

Критичари ове иницијативе називају га “порезом на линк”, а ево о чему се тачно ради. Замишљен је да би ограничио моћ коју “Google” или “Facebook” имају над издавачима, и наводно ће пенализовати ове сервисе за коришћење одломака или линкова медијских организација. Интернет платформе мораће да плаћају за дозволу да објављују делове вести или линкове, што би, у теорији, требало да помогне организацијама од виталног значаја за информисање јавности и додатно упути кориснике на њихове “Home” странице, уместо на претраживаче или друштвене мреже.

Проблем је што Члан 11 уопште се не труди да јасно дефинише шта је линк, то ће одлучити свака од 28 земаља појединачно, што отвара многе могућности за манипулацију и злоупотребу.

Члан 13

Овај део директиве у потпуности ће реконфигурисати одговорности сајтова када је у питању спровођење и заштита ауторских права. До сада, сајтови нису били одговорни уколико су били само “спроводник” за материјал који постављају корисници.

Даћемо вам пример – ако неко, рецимо, на “YouTube” постави садржај чији је аутор неко други, “YouTube” ту не сноси одговорност. “YouTube” као платформа ће само уклонити тај садржај, али неће бити тужен од стране правог аутора као “место” на којем је спорни садржај постављен.

Да се задржимо на примеру “YouTube” мреже, која има софистицирани систем за препознавање садржаја и читаву “армију” запослених који се баве утврђивањем ауторства, или брисањем материјала који ипак прође. И то све, наравно, кошта милионе долара. По новој директиви, и сам сајт ће бити одговоран.

Критичари Члана 13 стога сматрају да ће само најпопуларније, и најбогатије платформе, моћи да се заштите од постављања спорног садржаја тако што ће ангажовати тимове људи да се тиме баве, и платити за технологију која ће се за то примењивати. Могућност да то ураде има, према процени сајта “Gizmodo”, само 20 одсто платформи у СВЕТУ.

Активиста и посебни саветник Електронске фондације за слободу (ЕФФ) Кори Докторов рекао је раније да ће оваква регулатива коштати компаније милионе долара (уколико их имају, наравно). Оне које немају ће се угасити, а опстаће само гиганти као што су “Google” и “Facebook”.

У овом члану спорна је и нејасна формулација мера које би сајтови морали да преузму како би се заштитили. Дефинисане су само као “прикладне и ефикасне технологије за препознавање садржаја”, без објашњења какве су и које тачно, како би функционисале или како би се пријављивао споран садржај.

Извор: мондо

MD MONTEL