Гусле моје од јавора сува!

KOLUBARA Brčko

Бошко Голијанин из Зворника један од најпознатијих гуслара са овдашњих простора. Са тим инструментом упознао се у родитељском дому у селу Бистрочај, код Трнова

КАДА сам почео разговор са Бошком Голијанином, једним од наших најпознатијих гуслара, и упитао га када се упознао са тим древним инструментом односно почео да пева уз гусле, одмах ме исправио.

– Није правилно рећи, да неко пева и свира уз гусле, већ да казује стихове из епских и других песама уз пратњу гусала. По предању, гусле су почели да праве и уз њих певају усамљени људи, вероватно чобани, којима су оне биле једини разговор у самоћи – прича Голијанин.

Са гуслама се упознао у родитељском дому у селу Бистрочај, код Трнова, у коме су гусле као и у већини домаћинстава стајале уз икону и где се учио духовности и српској традицији.

Одласком на школовање у Сарајево, учлањује се у гусларско друштво “Филип Вишњић”, где се упознаје са познатим гусларима и усавршава вештину свирања и певања уз гусле, а затим улази у новоосновано друштво “Гаврило Принцип”, чији је и данас члан. С њима је обишао и целу бившу Југославију, што по ревијалним, што по такмичарским наступима.

Голијанин носи титулу народног гуслара, која се добија победом на Савезном фестивалу гуслара, или вишебројним учешћем финала републичких фестивала. До сада је издао неколико носача звука и учествовао на великом броју вечери гуслара, које су често имале и хуманитарни карактер.

ПОЧАСТ И РИТУАЛ
ПРАВИ гуслар треба да зна како да се опходи са гуслама. – Када изађе на бину, не може гусле држати за рукохват или карлицу. Оне се носе као што мајка носи дете. Пре почетка и завршетка песме, треба се поклонити публици, чиме се одаје почаст догађају или личности о којој се пева. Некада су старије жене стајале док се певало уз гусле, чиме су одавале почаст неком епском јунаку – каже Голијанин.

– Гусле су симбол српског народног памћења у дугој борби за опстанак. Некада су биле забрањиване, сматране застарелим инструментом. Међутим, оне су се могле чути и на двору Стефана Првовенчаног и на венчању цара Душана. Немачки песник Гете учио је српски језик да би схватио десетерац, који се пева уз гусле. Срећа је да гусле опстају и зато су заслужне школе при гусларским друштвима у Београду, на Палама и у Херцеговини – каже Голијанин.

Гусле су се нашле на Унесковој листи нематеријалне баштине, али било је доста спорења око тога чије су. Треба рећи да постоји Савез српских гуслара, као једина кровна организација остала од бивше Југославије, а састоји се из Савеза гуслара Србије, Републике Српске и Црне Горе, што ће рећи да припадају свакој од тих српских земаља.

Као релативно млади гуслар слушао је и учио од искусних гуслара, као што су Коста Плакаловић, Бошко Вујачић, Ђорђе Копривица и других, али је изграђивао сопствени стил, и како нам рече, узор су му саме гусле.

– Гусле се праве искључиво од јаворова дрвета и састоје се од карлице, на којој је јарећа кожа, гудала на коме је коњска длака, и дршке на којој може бити неки од симбола. Најчешће су то орао, као симбол слободе и висине, или козја глава као знак опстанка кроз векове – додаје Голијанин.

ПРСТЕНОВАЊЕ И СЕЧА

КАДА се оде у шуму, да се бира дрво за гусле требало би прво извршити тзв. прстеновање. То значи да се одстрани кора са дрвета у облику прстена у висини од једног метра, да не би добијало влагу, и у том стању треба да остане годину дана. Тако се дрво стврдне, дође до неке врсте каљења, као код метала. Битно је да се дрво сече када је пун месец, јер га као таквог неће црв начети, па гусле могу да трају дуго, и до 200 година – наглашава Голијанин.

Извор: Новости

MD MONTEL