После 100 година пеликани су се вратили на Дунав

Kolubara

Дунав је ове године права оаза за птице. Поред лабудова, сиве чапље и патака од скоро су почели да стижу и пеликани.

Реч је о кудравим пеликанима који су на овим просторима последњи пут виђени пре стотинак година. Kако јавља Замедиателевизија, има их дуж Дунава на више локација а неколицина њих уточиште је нашла код Михајловца.

Пеликан је једна од најугроженијих врста птица. То је познати кудрави пеликан, чије је научно име Пелецанус цриспус.

Kудрави пеликан је највећи од свих пеликана. Изванредан летач, одличан пливач, ненадмашан риболовац. Испод више од пола метра дугог кљуна виси необична кеса, јединствена у птичјем свету. Верује се да ту пеликан чува залихе уловљене рибе. Заправо, кеса је пре свега “риболовачки алат”, помоћу ње птица лови рибу у плиткој води, пошто је пеликан једина птица-пловуша која не може заронити. Из кесе храни младе, њоме се хлади за време врућих летњих дана.

 

Истраживања су показала да пеликани гнезде искључиво на малим пловећим тресетним острвима, познатим као “арбуноси”. Острва су настајала зими, од одумрлих трсова барске траве и трске, дејством ветра и таласа. На одабраном острвцету или на више њих, пеликани граде своја гнезда. Након завршеног гнежђења, плодна тресетна подлога, додатно нађубрена изметом пеликана, одмах обрасте бујном трском, тако да острвце више није погодно за пеликане и они догодине морају да траже ново.

 

Пеликани и човек

Величанствена појава пеликана, њихова приврженост гнездилиштима, мирно и безазлено понашање, као и вештина у риболову, условили су да они буду веома омиљени. Нарочито њихов труд код исхране младих буди племенита осећања код људи. Зато су пеликани веома присутни у свакодневном животу човека.

Сетимо се само легенде у којој мајка пеликанка у недостатку хране “раздере” груди да би сопственом крвљу нахранила младунце. Легенда има прозаично порекло: пеликани хране младунце из кесе испод кљуна и халапљиви млади понекад повреде родитеље “до крви”.

 

Свакодневни употребни предмети веома често су везани за пеликане. Постоји ли нека пловна вода по којој не плови бар један чамац са именом “Пеликан”? Има ли града на обали који нема бар један ресторан “Пеликан”? Све ово указује на присуство пеликана у нашим животима и на нашим просторима од најранијих времена.

Извор: Опанак

MD MONTEL