КОНАЧНО РЈЕШЕЊЕ ЗА ОЧАЈНЕ ПАЦИЈЕНТЕ! Шта је ХИСПА и како може да спријечи инфаркт и шлог

KOLUBARA Brčko

Када кажемо висок крвни притисак, мислимо – тихи убица савременог човека. Када кажемо најчешћи узрок смрти у Србији, мислимо – болест срца и крвних судова. Статистика показује да сваки други становник наше земље умире од инфаркта или шлога.

Можемо ли да променимо овакву, црну слику? Шта свако од нас може и треба да учини да би предупредио обољење 21. века, које сваког дана немилосрдно односи људске животе? Можемо да улажемо у своје здравље – данас и сваког дана, морамо да размишљамо у домену превенције а не лечења последице, важно је да будемо посвећени пацијенти и када немамо никаквих реметилачких симптома, а адреса на коју би требало да покуцамо је ХИСПА – Удружење центара за хипертензију, превенцију инфаркта и шлога.

Професор др Небојша Тасић, председник ХИСПА и Светског удружења за васкуларно здравље, које окупља више хиљада лекара са пет континената посвећених дијагностиковању и лечењу крвних судова, каже да је акценат на промени свести. На томе да данас улажемо у своје здравље, да бисмо сутра имали стабилан и удобан живот. Да нам лекови буду крајња, а не прва опција.

– ХИСПА програм је заснован на очувању здравља кроз личну посвећеност пацијента лекару и лекара пацијенту – каже др Тасић. – Сведоци смо да данас људи, када имају симптоме попут прескакања/лупања срца, мигрене, високог крвног притиска, углавном одлазе код различитих лекара на различите врсте прегледа. Они тако постају пинг-понг лоптице, иду од установе до установе, од лекара до лекара, траже друго или треће мишљење, а тек у нашем центру проналазе сигурну кућу. Она им постаје уточиште у којем добијају савете, дијагнозу и редовно праћење. Неко их коначно слуша. Види. И коначно посматра као посебну индивидуу, у чему се ХИСПА разликује од свих осталих програма. Код нас долазе болесни или потпуно здрави корисници. Дакле, имамо примарну и секундарну превенцију са циљем да кардиоваскуларни ризик сведемо на минимум.

ХИСПА представља мрежу високо стручно оспособљених и савремено опремљених специјализованих центара за дијагностику и лечење кардиоваскуларних болесника. Стручњаци су креирали специфичан програм превенције и очувања здравља.

– Наш први принцип је индивидуализација или персонализација у приступу сваком пацијенту. Полазимо од тога да је свако од нас јединствена индивидуа са свим својим физичким, психичким и социјалним карактеристикама. Јер дефиниција Светске здравствене организације каже да је здравље физичко, психичко и социјално благостање, што значи да су сва три сегмента подједнако важна. ХИСПА програм је посебан јер подржава мултидисциплинарност, полазећи од тога да један лекар не може апсолутно све да зна. Зато ми имамо тимове едукованих стручњака који одговарају сваком персонализованом кориснику – објашњава доктор.

Неретко се дешава да некоме лабораторијска анализа “излиста” повишене вредности у крви и онда крене субјективни осећај да нешто није у реду, што, каже саговорник, објективно уопште не мора да значи. Адекватно мерење крвног притиска је такође изазов 21. века, јер апарати често знају да прикажу погрешне референце, па људи почну да паниче. Зато је важан контакт очи у очи са стручњаком. Први преглед, без обзира на то да ли је у питању примарна или секундарна превенција, увек изгледа исто.

Лекар на почетку обави детаљан разговор о свим симптомима, потешкоћама, слутњама, дилемама, генетској предиспозицији.

– Ми волимо да идемо много, много корака уназад. Због недостатка времена, анамнеза у другим установама често буде кратка и недовољна, а она је заправо 95 одсто дијагнозе. Због тога се ми трудимо да будемо веома детаљни, па чак и на другом прегледу користимо читаву мрежу питања, како би се пацијент сетио и нечег што је можда први пут заборавио да спомене.

Настојимо да откријемо слабе тачке, тако што урадимо скрининг програм (све оне лабораторијске, ултразвучне и остале тестове), јер нам је циљ да проценимо стање и функцију организма и видимо како он ради. Акценат стављамо на оне органе на које нам пацијенти укажу, али не занемарујемо ни све остале, јер је човек целина.

Грешка је што се данас пацијенти одмах шаљу на магнетну или скенер, дају му се лекови и то је то. Ми желимо да лечимо човека, а не резултате – наводи доктор и најављује да ће 29. марта у Београду бити одржан међународни ХИСПА симпозијум, на којем ће стручњаци указати на значај персонализованих нефармаколошких концепата превенције и лечења и њихову употребу.

ХИСПА програм жели да покаже да је почела нова ера у очувању здравља управо континуираном индивидуалном бригом.

– Зато је високо организован за све који поштују своје здравље. Дефиниција ХИСПА програма гласи: “У тридесетим улажем у седамдесете, у четрдесетим у осамдесете…”. То значи да ако желим стабилну и удобну старост, морам да улажем у младост. А погледајте шта се дешава, све више младих умире од можданог удара и инфаркта, чак више него од канцера. Нама је сваки човек важан, без обзира на то да ли има 19 или 99 година. Свакоме посвећујемо подједнаку пажњу. Примећујемо да старији људи често више поштују здравље и чувају га, па су многи од њих огледало нашег рада – каже др Тасић.

Посебан део ХИСПА програма чини стил живота. Сарадња са фитнес стручњацима, нутриционистима, велнес центрима, психолозима и психијатрима је укључена у програм превенције и лечења.

– Имамо посебну мрежу дијетолога и дијететских програма, па наши корисници добијају персонализован план режима исхране, програм физичке активности, антистрес модалитете, програм одвикавања од пушења. Само у крајњем случају посежемо за фармаколошким и суплементским производима. Акценат је на промени свести и на томе да савремена наука треба да искористи све оно што се налази у природи – каже саговорник.

Људи су данас често очајни и немоћни, лутају од лекара до лекара и не успевају да пронађу решење за своје проблеме. А многима је често потребан само обичан разговор, па да им већ буде субјективно боље, што је први корак.

– Зато ми волимо директан контакт, а не лечење поруком и позивом. И као што пацијенти воле посвећене програме, тако ми волимо посвећене пацијенте. Дужни смо и да кажемо да није могуће да кардиоваскуларни ризик сведемо на нулу, јер су ту увек фактори – старост, пол и генетика, али можемо да помогнемо пацијентима и да их научимо да живе што квалитетније и што дуже. Дакле, квалитетно дуго, а не само дуго. Јер сама дужина живота није ништа, ако је присутан било какав инвалидитет – наглашава професор.


ХИСПА постоји пуних пет година, дејствује у седам земаља и 75 центара. Тренутно је једно од водећих међународних удружења посвећених превенцији и лечењу болесника са повишеним кардиоваскуларним ризиком. На сајту се налази списак ХИСПА центара, а свакако је најпрепознатљивији онај на Институту за кардиоваскуларне болести Дедиње у Београду, где пацијенти могу да закажу преглед. Добра вест је да је само потребно да се од изабраног лекара затражи упут.

Извор: Лиса.рс

MD MONTEL