МИРА БАЊАЦ ПРОВЕЛА ДВА И ПО МЕСЕЦА У БОЛНИЧКОЈ ПОСТЕЉИ: Не бојим се смрти, али без глуме ми нема живота

KOLUBARA Brčko

Иако је провела два и по месеца у болничкој постељи, легендарна глумица Мира Бањац (89) није клонула духом, већ у свом дому у Новом Саду чека да прође сезона респираторних инфекција и да се пролепша време како би поново стала пред филмске камере. У болници је завршила због озбиљних болова и проблема са сепсом. Чак ни тада није се уплашила смрти, мучила ју је само спознаја да неће моћи да ради.

– Без глуме, нема ми живота – каже глумица у првом интервјуу после изласка из болнице.

Животни оптимизам и снажан дух нису је напустили ни сада.

– Добро сам, синуло време, синула и ја. Ништа ме не боли, само ми смета што не могу да изађем из куће. А због ових вируса не примам ни посете, не бих да ризикујем.

Како је имала проблема с ногом, прва дама нашег глумишта, која никад пре није отворила здравствени картон, камоли отишла на боловање, средином октобра јавила се лекарима у Клиничком центру Војводине у Новом Саду. Недељу дана је лечена, потом је пуштена кући. Одједном, ситуација јој се погоршала, па је почетком новембра морала назад у болницу.

– Доста наивно је све почело. Болела ме је нога коју сам повредила пре 20 година играјући “Каролину Нојбер” у Будви, кад сам пропала кроз неку рупу на бини. Наставила сам да играм као да ништа није било. Убрзо смо Пера Краљ и ја отишли на турнеју по Америци. Нога ме је болела све време у авиону, али издржала сам некако све, а кад сам се вратила кући, отишла сам у Бању Кањижу. Ту сам била на рехабилитацији 21 дан и све је било у реду до пре неколико месеци. Због болова сам отишла у болницу, онда сам добила сепсу, појавила се и вода у колену. Била сам богами у великој паници да нећу моћи да радим, а ако не радим, нисам жива.

Ситуација је била веома озбиљна. На лечењу је остала два и по месеца, али ниједног тренутка није помислила да је то крај, нити се уплашила смрти.

– Ово су године кад човек, као што је говорила Исидора Секулић, прочишћава себе на неки начин, пролази животни филм, размишља где је грешио, како да се измири са собом и другима. Нисам имала панику од смрти, мене она не плаши, једино ме бринуло што правим толико дугу паузу. Не могу да не радим, ако не радим, готова сам, више ме неће бити.

Објашњавајући да су лекари и медицинско особље били дивни према њој, Мира истиче да је донедавно имала и кућну негу, терапеута с којим је шетала по кући.

– Сад смо и то искључили, помало сама шетам. Пошто сам везана за ова моја четири зида, читам много, не дозвољавам да ми глава буде празњикава. То је веома важно. Али треба правити селекцију, видим да има много нових писаца, све више је и жена, само нисам сигурна да је та хиперпродукција неминовно и добра. Сад се спремам да прочитам “Заблуде Светог Себастијана” Владимира Табашевића, овогодишњег добитника НИН-ове награде.

Глумица је толико предана глуми да без своје професије не може ни дана, па кад сама не глуми, гледа колеге у новим филмовима и серијама, прати дешавања у позориштима.

– Видим да је снимљено неколико добрих филмова и серија, да имамо сјајну екипу младих и глумаца средње генерације.

Радује је што ће се ускоро на РТС-у приказивати серија “Груди” коју је крајем 2017. снимала у Црној Гори.

– Звала ме је редитељка Марија Перовић да ми каже како ће је емитовати на Јавном сервису. То ме је баш обрадовало. Кажу да сам добра у улози Црногроке, али ништа ја то не верујем док сама не погледам.

Колико је колеге воле и поштују раније је могла само да претпостави, а сада се у то и уверила.

– Звали су ме драги људи с којима сам радила заједно, али и неки од којих то нисам очекивала. Драго ми је што имам толико пријатеља у мојој бранши. Сви су ми пожелели да се брзо опоравим, а неки су се шалили и рекли да се ни случајно сад не размазим, већ да се што пре вратим јер су им бабе у дефициту.

Као карактерна глумица знала је да ће доћи дан кад ће јој највише нудити улоге старица.

– Бабу, и то од 90 година, први пут сам играла у деветнаестој, у комаду “Шума” Александра Николајевича Островског. Мој ментор, професор Јуриј Ракитин ми је, кад сам га питала како ћу ја то, рекао да је добро што играм ту улогу. Додао је да то, наравно, неће испасти богзна како добро, али да је добро за мене. Иначе, глумице морају да знају кад је време да промене фах. А ја једва чекам да се вратим пред камере, иако сам прошле године доста глумила, снимала сам са Радошем Бајићем серију “Пси лају, ветар носи” и један филм у Штутгарту. Више ништа не прижељкујем, шта год да дође, добро је дошло.

Извор: Надлану.цом

MARKETING