ЖЕНЕ СВЕ ЧЕШЋЕ РАЂАЈУ ПОСЛЕ 40. ГОДИНЕ: да ли је то добро или лоше?

KOLUBARA Brčko

Више није немогућа мисија да жена постане мајка и у петој деценији. Друштво инсистира на еманципацији жена, због чега не стижу да до краја 30-тих заврше школу, изграде каријеру, повежу се са “правим” партнером и роде децу.

Шта си чекала до сада, зашто се ниси на време удала и родила децу? Ово је једно од најчешћих питања са којима се суочавају жене које су чари материнства одлучиле да осете тек после четрдесете године. Мада је у нашем традиционалном и патријархалном друштву императив да девојке после завршене средње школе или факултета заснују породицу, све више жена прво дете рађа тек кад закорачи у пету деценију.

Да ли је еманципација, потреба да се жена оствари на пољу каријере и стекне финансијску и сваку другу самосталност, довела до тога да се граница за рађање првог детета знатно помери? Или за потомство никад није касно, чак ни када многи мисле да је биолошки сат већ “откуцао” своје.

Психолог Милица Зарин наглашава да жене све чешће постају мајке после четрдесете јер то више није немогућа мисија, већ ствар жеље и одлуке.

– Медицина је доста напредовала на том пољу, па родити прво дете у петој или шестој деценији није више појава на нивоу феномена или “чуда” – каже психолог Милица Зарин. – Примери светских звезда које су се после 40. одлучиле на тај корак утицали су на неку врсту тренда и код нас. То је многим женама дало наду да није касно за мајчинство. Што се тиче жеље да се жене остваре на професионалном плану, на такав социолошки и психолошки тренд утиче много фактора. Друштво прокламује равноправност полова и инсистира на еманципацији жена.

Због тога жена, наравно, не стиже да до краја тридесетих година заврши школу, нађе стабилан посао, изгради каријеру, повеже се са “правим” партнером и роди децу. То су, заиста, превелики захтеви за сваког појединца, а очекивања да жена то све уради до одређених година су нереална и ирационална. То је превелики терет који носе жене савременог доба.

Да ли младе жене данас дуго одлажу обавезе и одговорности

Наша саговорница сматра да треба узети у обзир претпоставку да неке жене касније рађају децу како би пролонгирале обавезе и продужиле младост.

– Последњих деценија у нашој земљи је приметно да већина младих људи остаје у примарној породици, касно се осамостаљује или то уопште не чини – истиче Милица Зарин. – Један од разлога који жене наводе је лоша економска ситуација, у чему има истине, али и све касније одвајање од родитеља и осамостаљивање. Младе девојке су ушушкане у породичном гнезду, завршавају факултет, запошљавају се и цела примарна породица помаже у одрживости таквог животног концепта. То јесте на неки начин одлагање одговорности и обавеза.

Према подацима Републичког завода за статистику Србије, од 2010. до 2017, број жена које су родиле прво дете у 40. години или касније је у знатном порасту. Наиме, 2010. тај број је износио 448, док се 2017. за потомство одлучило укупно 785 жена, а највиже у Београду, чак њих 359. Тренд рађања од 2010. до 2017. највећи је био у српској престоници. Статистика каже да је од 785 жена, чак 724 економски активно. Када је о образовној структури реч, највише је жена са завршеним факултетом или академијом – 380, са вишом школом 54, средње образовање је стекло 275, основно 29, док су без школе или са непотпуном основном школом две особе. Према последњој евиденцији Републичког завода са статистику из 2017, од 785 жена, чак 454 је прво дете родило у браку. Број деце рођених у првом браку је 435, у другом 19, а ванбрачно 331. Поређења ради, у градским насељима рођено је 664, а у осталим срединама 121 дете.

Искрена исповест маме која је родила у 46. години: ево зашто је касна трудноћа лепша од рађања у младости

Милица Зарин каже да је један од најзначајнијих разлога зашто жене постају мајке у зрелим годинама то што вероватно раније нису наишле на правог партнера.

– Не бих рекла нашла правог партнера, већ препознала особу са којом може релативно срећно да живи и оствари се као мајка. А то је директно повезано са постављањем приоритета у датом тренутку, у овом случају у младости. Ако вам је приоритет образовање и каријера, ви ћете одбацити могућност уласка у брак и рађања деце чак и ако препознате партнера са којим мислите да можете лепо да функционишете. Онда године прођу, схватите да вам каријера не значи много и да би вас више испуњавало да сте остварени као мајка.

Тада схватите да сте приоритете погрешно поставили, да је требало да приоритет буде мајчинство и да је сада теже препознати потенцијалног доброг патнера.

Које познате даме су касно постале маме?

Више није немогућа мисија да жена постане мајка и у петој деценији. Друштво инсистира на еманципацији жена, због чега не стижу да до краја 30-тих заврше школу, изграде каријеру, повежу се са “правим” партнером и роде децу.

Многе жене са домаће јавне сцене први пут су постале мајке у зрелим годинама. Свакако највећу пажњу медија изазвала је глумица Љиљана Јакшић, која је у 52. години ванбрачно родила ћерку Дарију. Водитељка Маја Жежељ је у 41. први пут постала мама, две године касније је родила још једно дете, док је њена колегиница Наташа Јеремић донела на свет ћерку тек у 46.

Глумица Данијела Врањеш лепоту материнства осетила је у 43, а фолк певачица Гога Секулић у 42. години. На прагу пете деценије маме су постале певачице Ивана Селаков, Северина Којић, Леонтина Вукомановић…

Много је таквих примера и у Холивуду. Глумица Хале Бери је осетила чари мајчинства у 41. години, а друго дете је родила у 47. Салма Хајек је први пут постала мајка у 41. години, баш као и Мараја Кери која има близанце.

Ева Лонгорија је у 43. на свет донела сина Сантјага Енрикеа, њена колегиница из серије “Очајне домаћице” Марша Крос постала је први пут мама у 44. а оскаровка Ђина Дејвис у 45. години…

Које су предности и мане касног родитељства

На питање које су предности и мане материнства у зрелим годинама и да ли су мајке тада брижније и више стрепе за своје дете, Милица Зарин каже:

– На ово тешко питање не постоји универзални одговор. Из професионалног искуства схватам да је свака жена која је родила дете после “прописаног” времена различита у родитељској улози. Предности могу бити психичка стабилност, ментална зрелост, емоционална регулација, подршка партнера, породице и пријатеља, оствареност у професионалном смислу.

Мане могу да буду претерана попустљивост, гајење детета као центра света у правцу који није добар за његово одрастање, подређивање детету, размишљање “дуго сам га чекала, нека буде како он хоће”… Али, то нема много везе са годинама када сте родили дете. Неке мајке су константно забринуте за децу, просто бдију над њима нон-стоп, ослушкују их, анализирају, високо су ангажоване и инволвиране у животе своје деце и то неретко иде до “презаштићивања детета”, што није добро.

Са друге стране, неке мајке су стабилне, са јасним границама према деци, свесне среће што напокон имају дете, али ипак не дозвољавају да тај осећај хроничне бриге нанесе штету детету и њиховом односу.

Такође треба имати на уму да за однос мајке и детета нису пресудне године мајке, већ је важно шта она може да му пружи.

– Када се жена одлучи за рађање после четрдесете, то се у већини случајева дешава плански а не стихијски, а то даље обично подразумева припремљеност и самоедукацију о изазовима родитељства. Жене тада већ имају посредна искуства о одгајању детета, преко својих другарица, фамилије и примера у околини. Већ су на неки начин “припремљене” за материнство, ангажоване у својој новој улози и имају вољу да превазилазе проблеме који их неминовно чекају.

ОСУДА ОКОЛИНЕ

Жене које после 40. постају мајке неретко су предмет осуде и оговарања средине.

– Окружење је често немилосрдно. Последњих година ми се чини да се ситуација променила на боље, али и даље су људи склони да осуђују и критикују изборе и одлуке које се не уклапају у неки клише живота. Али то ишчуђавање брзо прође. Мајчинство после четрдесете се не разликује од мајчинства у било којим годинама, па не постоји реалан разлог да му се даје негативна конотација. Свако одлучује о свом животу и сноси одговорност за сопствене одлуке. Мишљење других људи, посебно оних који нам нису важни, не треба да буде битно ни одлучујуће.

Извор: Вечерње новости

MD MONTEL