Зашто жена треба да покрива главу када се моли: “И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју.”

KOLUBARA Brčko

(11-2) Свакоме мужу глава је Христос, а муж је глава жени, а Бог је глава Христу. Темељ овог стиха јесте чињеница да је свако друштво изграђено на два ступња – ауторитету и покорности том ауторитету. Павле овде помиње три велике заједнице које укључују ауторитет и покорност. Прво: Свакоме мужу глава је Христ; Христ је Господар а мушкарац му је поданик. Друго: глава жени јесте муж; мужу је дато првенство, а жена је под његовом влашћу. Треће: Христу је дат Бог (Отац). Те примере првенства и потчињености замислио је сам Бог и темељ су Његовог уређења универзума. Треба нагласити да потчињеност не значи инфериорност. Христ је подложан Богу Оцу али није мање вредан од њега. Ни жена није мање вредна од мужа, премда му је потчињена.
(11-5) И свака жена која се гологлава моли Богу или пророкује, срамоти главу своју. Она у ствари тиме показује да не признаје мужевљево, од Бога дато, првенство и не жели му се потчинити.
(11-7) Али муж не треба да покрива главу, јер је слика и слава Божија; а жена је слава мужевљева. То значи да је мушкарац постављен на Земљу као Божји представник како би над њом владао. Мушкарчева непокривена глава ћутљиви је сведок те чињенице. Жени никад није дат положај првенства, уместо тога, она је слава мужева у томе што очигледно уступа ауторитет мушкарцу.

(11-9) Пошто муж не би саздан ради жене, него жена ради мужа. Сврха стварања и овде је назначена да би појачала тврдњу. Није мушкарац првенствено створен ради жене, него жена ради мушкарца. Господ је изричито устврдио у Пост 2,18: „Није добро да човек буде сам; начиниће му помоћ као што је он.“
(11-11) Ипак, у Господу нити је муж без жене ни жена без мужа. Другим речима, мушкарац и жена су међусобно зависни. Они требају једно друго, па се замисао о потчињености уопште не противи замисли о заједничкој међузависности.
(11-12) Јер као што је жена од мужа, тако је и муж кроз жену, а све је од Бога. Жена је од мужа по стварању, то јест створена је од Адамовог ребра. Али, Павле истиче и да је муж по жени. Тиме мисли на рађање. Жена рађа мушко дете. Бог је створио савршен склад како би приказао да они не могу живети једно без другог.
(11-15) А жени је слава дата ако има дугачку косу? Јер јој је коса дата уместо покривала! Многи су погрешно разумели овај стих, будући да се у њему каже да је жени дата дуга коса уместо вела, те мисле да јој није нужно друго покривало. Прави аргумент овог 15-ог стиха јесте да постоји стварна аналогија између духовног и природног. Бог је жени дао природно покривало славе на начин на који то није дао мушкарцу. У томе постоји духовно значење. Оно нас учи да жена када се моли Богу треба носити покривало на глави. Оно што је истина у подручју природног, мора бити истина и у подручју духовног.

Извор: Магазин Седмица

MD MONTEL