МАЛА ЖУТА

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Непознат човјек у лифту, честита ми 8. Март и нуди из поклон кесе, да се послужим, мини чоколаде. Млад је и буцкаст (добрица). Каже, има у фирми 100 колегиница па је носио то да их нечим дарује а да им се свиди.

Мени се свидјело нарочито његов гест и непосредност при случајном сусрету. Срећа је у малим стварима и чоколадама.

Никад нећу заборавити причу Џ. Луиса стару деценију и више. Причао ми је да зна неколико жена које су саме себи (селфи) куповале букете цвијећа и носиле у круговима по граду, неколико пута.

Најважније, да види чаршија да она има фанове.

Данас трљају руке цвјећаре, поклон – галерије и много мање златаре.

Комерцијала и рутина, рекло би се. Мало је људи који то знају шмекерски урадити и са стилом, кад поклањају да видиш радост у очима оног који дарује, да се радује том чину једнако као и онај који добија.

Гледала сам сцену кад мушкарац вади 100 КМ, даје жени и каже набрајајући у себи имена и на прсте их реда па стиже до малог, тј. пете особе ; “Ето И то сам завршио”!

Није свакоме по селу пјевати!

Веома је мало људи који имају талента да од нечега малога направе спектакл, не по димензијама већ по значају за судионике те ситуације. Површност царује већ годинама у нашим животима, толико се одомаћила да је више нико и не примјећује. Није пословица нашег вијека;

“Усе, на се и пода се” али је рефрен пјесме која никако да сиђе с топ – листе већ годинама. Цех се плаћа сваки дан и камата расте а кад дође камата на камату, можда се неко сјети мале чоколаде и неким непознатим женама понуди на дар. Диван гест. Хвала!

MD MONTEL