КОНДУКТЕРКА

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Некад ми се чинило да је највећи ризик за једну пристојну жену да се уда за возача аутобуса, свирача у кафани и конобара. Нису они “најгори и лаки”већ су на тацни женама које се око њих мјењају као на траци. Ако прилика прави лопова они су лопови с педигреом а досије им је дебљи од народног кухара.

На уласку у аутобус сваки шофер има бољи скенер од било каквог ЦТ-а. Одмах процјени која је жена прилика за прво сједиште иза његових леђа које је увијек празно и резервисано само за неку коју он процијени да је занимљива за разговор у путовању. Озбиљна, културна, отмјена, не долази у обзир таман да је Брижит Бардо!

Само је пожељна нека веселица, натапиране косе, размазаног црног креона око очију, сукња изнад кољена, црне чарапе с једном покиданом жицом која је кренула из ципеле ка горе и обавезно мирише на колонску воду што подсјећа на сапун. Тако он, шофер, себи обезбиједи забаву у путовању које се често заврсавало размјеном бројева телефона и нека 2-3 сусрета на успут код њене куће, односно у трошној подстанарској соби.

Тако им прође радни вијек. Њему шоферски а њој кондуктерски. За свој, он ће добити пензију а она педицулис пубис у најбољем случају.
О музичарима и конобарима, следећи пут.

MARKETING