Језеро Заовине: Рибе, хидроелектрана, очевина и преживели Индијанци

KOLUBARA Brčko

Прича о језеру Заовине изазвала је велику буру у јавности. Шта се десило и колике је то последице оставило на природу и грађане који тамо живе?

Иван Јелисавчић је канцеларијски посао заменио – рибама.

Рођен је у Београду, живи у Бајиној Башти, али већ годинама за дом сматра Заовинско језеро на Тари, где има рибњак.

Међутим, слике Заовинског језера, направљеног за производњу електричне енергије у хидроелектрани Бајина Башта, недавно су обишле друштвене мреже, телевизије и новине.

Због производње струје језеро је остало готово празно, са тек понеком назнаком воде, након чега су на површини великој између 30 и 50 хектара покренута клизишта.

„До недеље је било катастрофално. Ово се није десило у задњих 20 година, сигурно. Горе сам од 2007. године и никада нису испустили оволико воде”, каже Јелисавчић за ББЦ на српском.

Све то је доста утицало на његове пастрмке.

„Морао сам рибњак да померим 300 метара, али је у померању дошло до пуцања мреже и изгубио сам доста рибе”.

Како каже, сада је стање боље, јер су из хидроелектране кренули поново да пуне језеро.

„Успео сам да спасим рибњак, али најгора ствар је што ме нико није обавестио шта ће се догодити, нити је било ко одговоран за то што се десило.

„Не кривим никога, али ако плаћам све то што плаћам – порезе, ПДВ, закуп и све друго, а то нису мале цифре, ваљда је неко дужан да ми каже ‘еј, коњу, помери рибњак за десет метара, спаси рибу, вади је, како год’, а не да сви ћуте”.

Из Електропривреде Србије за то време наводе да је пражњење језера било по закону.

Шта се десило?

Хидроелектрана „Бајина Башта” испустила је велику количину воде из вештачког језера Заовине, чији ниво због производње струје зна да доста осцилира.

Слике сабласно празног језера изазвале су велику буру у јавности, а медији су почели да причају о еколошкој катастрофи.

„Вода је била испуштена 40 метара. Више од половине, можда чак и две трећине воде из језера је нестало”, наводи референт рибарства у Националном парку Тара Синиша Јефтић.

„То није први пут, хидроелектрана је направљена да би се пунила и празнила… Наравно, не у том обиму. Ово је заиста превише, превршило је сваку меру”, додаје он.

Додатни проблем направила су клизишта на обали језера, где је оштећено двадесетак кућа.

Међу њима је и једна „на очевини” Милојка Мандића, рођеног 1941. у кући недалеко одатле.

„Толико се нагнула да нисам могао да уђем, па сам секиром отварао врата… Телевизија ме снимала како обијам сопствену кућу”, каже Мандић за ББЦ на српском.

Обала језера је због клизишта потпуно испуцала, а Мандић наводи да су кратери толики да нису могли да приђу кући.

„Комшија је донео мердевине и прислонио их на обалу која је легла, па смо се попели. Двојица су ми потом помогла да изнесем неке ствари, које ћу да возим у Ужице”.

Ренџери су их упозорили да ни случајно не спавају у тој кући, а „петог дана су дошли људи из електране и општине”.

„Рекли су да захтев за одштету поднесем хидроелектрани Бајина Башта, да ће изаћи у сусрет и да ће се све решити, али да мора прво комисија да процени штету.

„Кажу, машине не могу да изађу на терен јер клизиште још ради. Не смеју, боје се потонуће им и машине, шта ће онда”.

Шта кажу надлежни?

Језеро Заовине направљено је почетком осамдесетих, а Мандић каже да је тада локалцима „исплаћено оно што је потопљено”.

Функционише у оквиру система јавног предузећа „Електропривреде Србије”, док је читаво подручје крајем 2015. припојено Националном парку Тара.

Ранко Милановић из националног парка каже за ББЦ на српском да је све било у границама законски дозвољених норми.

„Биолошки минимум који ЕПС мора да поштује је 815 метара, а ниво воде је био на 830 метара.

„Међутим, све је то изгледало веома лоше, пре свега за туристичку промоцију. Било је незадовољства посетилаца који су дошли и нису видели оно што су очекивали”, наводи Милановић.

Из ЕПС-а су на питања ББЦ-ја на српском писмено одговорили да ни на једном од акумулационих језера није било ванредног испуштања воде и да „нема ни говора о пражњењу акумулација”, као и да у сарадњи са надлежним институцијама прате стање и последице на биљни и животињски свет.

Када је реч о клизиштима, истичу да због великих осцилација нивоа воде, постоји и већа шанса за њихову појаву.

„Приликом изградње реверзибилне хидроелектране локација Доњи Мандићи била је позната као умирено клизиште. Постојало је, али није било активно.

„До активирања клизишта долази 1995. године на површини око 30 хектара и ЕПС је након тога власницима објеката који су се ту налазили исплатио штету која је процењена судским путем”.

Како наводе, обавеза оних којим је исплаћена штета била је да уклоне те објекте, што су неки урадили, а неки нису.

Колика је штета направљена?

Није познато – барем ништа званично.

Из Националног парка Тара наводе да ће надлежне службе изаћи на терен да утврде материјалну штету, а исто истичу и из ЕПС-а, када је реч о потенцијалној одштети грађанима.

А на рибе? Ни то није познато.

Референт рибарства у Националном парку Тара Синиша Јефтић каже да је угрожен мрест свих врста, али да ће последице бити познате тек за четири-пет година, након већих анализа.

„Свакако да постоји девастација и да ово није нормално, видели сте и слике… Ово је заиста превише, иако дозволе постоје.

„Прве промене ће током лета осетити риболовци, они су први контакт”, каже Јефтић.

Како каже, проблем је и што није познато шта ће се десити у међувремену, јер би могло да се деси да ниво воде опет значајно опадне.

„Иако хидроелектрана ради у дозвољеним котама, можда би њих требало преиспитати”, истиче Јефтић.

Јелисавчић за то време наводи да су последице огромне.

„Риба полаже икру и сва та икра је сад остала на сувом. Следећих 10 година се Заовинско језеро неће оправити”.

Индијанци и дијаспора

У међувремену, на обали језера Заовине живот ради оно што најбоље уме – наставља да тече.

Јелисавчић каже да је срећа у несрећи што није падала киша, јер би клизишта била троструко већа.

„Ово више не сме да се понови, следећи пут ће пола земље на Заовинама завршти у језеру… То је наша земља и наша вода, сви живимо од ње”.

На Заовинама кућу има и Предраг Андрић из Ужица.

Како каже, сваки тренутак слободног времена са породицом проводи на Заовинама, што му је вентил за опуштање.

Међутим, читаво село је сада на клизишту, а многи више немају струју и воду.

„Пут је сав уништен, Панчићеве оморике падају у језеро, кратери са планине… Земља подрхтава, чују се прасци, нема ниједне птице… Еколошка катастрофа изазвана немарним понашањем ЕПС-а, нехајући на наше вапаје да не испуштају толику воду”, каже Андрић.

Како каже, штета која је направљена је знатно већа од суме коју је хидроелектрана добила производњом струје.

„Много су више уништили, него што су добили – праве струју и не занима их ни еколошки свет, ни туризам.

„Некада је то било избалансирано, испуштали су воду само када је требало и туризам је лепо ишао, као и риба, али задње три године су поморили много рибе. А зашто – немам појма”.

А како би требало да буде?

„Ево, причала ми комшиница, која живи у Норвешкој, тамо су вука убили прошле године и дигло се цело Осло да протестује. Други комшија, који живи у Немачкој, каже да тамо место на којем има доста жаба полиција обезбеђује, да их неко не прегази”.

Ипак, како каже, највише га боли како се држава понаша „према Индијанцима”.

„Тако ја називам староседеоце горе. Апсолутно нико не брине о њима. Човек узео кредит направио нову кућу на темељима старе и сад му због клизишта на кућу пала бандера. Дакле, имају велики кредит, а немају ни новца, ни куће, ни било чега.

„Износе шпорете, фрижидере, телевизоре, а пут девастиран… Као у време рата”.

Овако је некада изгледало језеро:

Извор: ББЦ/наслови.нет

MD MONTEL