Зар му није јасно колико нас види технику његовог баналног и бедног шибицарења?

KOLUBARA Brčko

Новинар Теофил Панчић пита се како је могуће да “то створење” није ничега срамота и “зар не зна и зар не види да нас је ипак много који јасно видимо технику његовог ионако прилично баналног и бедног шибицарења”?

“Тај бесрамни, нихилистички аморални лицемер данима се већ јуначи и громогласи о томе колико је ‘његових’ много, а колико је ‘наших’ мало. Океј, то је у природи политичког надметања, а најбизарније од свега је што – друго је сад питање како је и зашто до тога дошло – ‘његових’ и даље објективно има више, нарочито ако им придодате незнавене, уплашене и пасивне.

Тако гледано, он баш и нема разлога да то вештачки надувава и насилнички фризира, али, ето – не може да издржи: читав му је ‘опус’ саграђен на политичком нитковлуку и насилништву, па зашто сад да се мења? Оно, као џепарош који стицајем околности и без своје праве заслуге упадне у крупне послове где се обрћу милиони, и то опрани и легализовани, али ипак не може да одоли да не помажњава новчанике сиротињи у препуном бусу, за вајду од сто-двеста евра. Иако, дакле, за тим (још) нема ‘објективне’ потребе, узурпатор не може и неће против своје нарави, него гази посред леја уништавајући их блатњавом баканџом, мада је одмах поред бетонирана стаза, чак и краћа.

Зато њега и његове није срамота да у довлачењу, мобилисању и уопште регрутовању уплашене и збуњене поданичке раје, одавно лишене сваког самосталног, даљинцем ненавођеног политичког става, раје зависне од корице хлеба коју јој тобоже он даје (тобоже, јер ништа од тога није његово него је наше, заједничко, и ништа од тога он није чак ни делићем створио, пошто је целог свог бесмисленог века паразит) упреже све заједничке ресурсе, бесплатно или испод сваке реалне цене, употребљава аутобусе и остало, арчи силне неприватне новце, траћи безбројне сате пропалог рада и залудног живота безбројних хиљада људи, од којих многи, и то никоме није тајна, уопште не желе да буду тамо, само се не усуђују да одбију послушност.

Па није ни он тако махнит да све то не зна, али изгледа да му то уопште не смета?!”

Извор: истиномер

MARKETING