Дилема која траје вековима: Да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак?

KOLUBARA Brčko

У традицији Срба за Васкрс фарбана јаја се јављају још у 16. веку. Међутим, постоји дилама око тога да ли јаја треба фарбати на Велики четвртак или Велики петак?

Етнолог и антрополог Весна Марјановић каже да се јаја могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
Последња, страсна недеља, а посебно дани од Великог четвртка, сва је у знаку домаћинства, припреми укусне хране и фарбању васкршњих јаја.

У неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велики суботу, а да је Велики петак дан када не треба ништа да се ради, и да се проведе у молитви.
Црква је прихватила бојење јаја још у 12. веку а код нас та пракса се јавља у 16. веку. Јаја бојена црвеном бојом су старијег порекла него ова данашња шарена и према археолошким изворима, помињу се у загробним култовима код старих европских народа још од 4.века нове ере.
Први помен о бојењу јаја на територији наше зеље потиче из тридесетих година 16.века. „У једном турском закону о саским рударима и обичајима рударским… има, и оваква одредба: Кад им буде о рођењу Исаову и о шареним јајима… шарена јаја дају книзу…“

Старе технике бојења јаја

Некада се црвена боја за бојење јаја добијала из биљке броћ тј, из њеног корена, које је потом било замењено варзилом које се довозило из Бразила, а касније је варзило замењено анилинским бојама. Зелене боја се добијала кување коприве или спанаћа. Јаја су се бојила и у чађи.

Чуваркућино име и значење

Постоје различити називи за прво обојено јаје у кући, а ово су нека од њих у зависноти где се живи:
– чувар, чувара, чуваркућа, чуварак (Војводина)
– крсташ (Пећ)
– страшник (Призрен)
– измамак (околина Лесковца)
– чобан (Чајнич).
Чуваркућа се чува поред иконе до следећег Васкрса. Верује се да пуцање коре на јајету симболизује Христово васкрснуће, али и буђење природе.

Извор: Опанак

MD MONTEL