Међународни празник рада – 1. мај – шта слави радничка класа

KOLUBARA Brčko

Упркос чињеници да сваког 1. маја дочекујемо празник у све тежим финансијским условима, суочени са све већим губитком радних права, ипак, и овогодишњи Међународни празник рада, 1. мај биће обележен широм региона традиционалним окупљањем уз богат роштиљ. 

Некадашњи синдикални протести за 1. мај прерасли су у синдикално писмо упућено градоначелнику Кондоминијума у којем стоји да нису задовољни досадашњим стањем. Ово је дугогодишња пракса која за празник рада само подсећа да и ова организација постоји иако је изгубила сваки смисао постојања. Ни остали Синдикати у региону нису ништа боље организовани. Вероватно су заузети припремањем роштиља те оваква писма и захтеве преписују од претходних година уз измену датума у писму.

Али зато сви Синдикати знају напамет првомајски проглас из 1886-те године који је прочитан јавно у Чикагу на протестима када су се радници изборили за чувене “три осмице” – осам сати рада, осам сати одмора и осам сати културног уздизања. ОДМОР, КУЛТУРА – шта то беше?

За разлику од тадашњег времена, данашњи радници, нарочито у приватном сектору раде у још горим условима него те давне 1886. године. Више и није тајна да је радно време данас 12 часова, да радник има једва један слободан дан у седмици, да годишњи одмор код приватника може трајати максимум пет радних дана, да жена ако затрудни обавезно губи радни статус – осим ако није педер. Јер једино је педерима загарантован посао па чак и унапређење на радном месту. Ако сте добар педер можда постанете једнога дана и премијер!

Када је реч о платама, готово да сви приватници (част изузетнима) плаћају радника минималним личним доходком. Наравно чим легне плата радник је дужан да врати послодавцу од 50 до 80 КМ јер то је заправо она права договорена плата. И све је то по “Закону”. То чак знају и они у врху Инспектората али због истопартијског односа са послодавцем такве чињенице су заташкане. Још није забележен ни један случај кажњавања послодавца због таквог односа и злоупотребе над радничком класом.

Наравно, Инсепкторат, као под обавезно, сваке године “оштро” запрети послодавцима да ће кажњавати све оне који на Међународни празник рада буду радили јер се тако “руше” права радника! Не липши магарче до зелене траве!!!

Зато и није никакво чудо што радничка класа последњих година све више се опредељује на паковање кофера и одлазак у иностранство како би тамо негде успели на некој бауштели да обезбеде бар оне минималне услове за живот своје породице.

У то име, радни народе, срећан вам 1. мај, Међународни празник рада!

MD MONTEL