Дан кад је откривен паклени план Запада да се отму Косово и Метохија

KOLUBARA Brčko

Само искрено наивни и доброћудно неупућени могу да помисле да је 28. јуна 1989. постојала тајна, а не темпирана завјера за растакање Србије и насилно отцјепљење Косова и Метохије од њене матице.

Док су недељама које су претходиле овом датуму Даблин, Лондон, Лисабон, Мадрид, Париз, Брисел, Хаг, Бон (данас Берлин), Атина, Копенхаген, Стокхолм и Вашингтон, из пера својих историчара величали јубилеј уз заједничку и здушну константу како је Бој на Косову „значио судар двије цивилизације и епохалан догађај“, њихове дипломате-екселенције, домаћински позване, нису се појавиле на Газиместану да непосредно пропрате један од најузвишенијих тренутака српског народа.

И не само српског, како уосталом, и пише на свим језицима свијета. А онда је „ненадано“, са главне адресе западног свијета — држава САД, савезна држава Вашингтон, град Вашингтон, Пенсилванија авенија број 1600, Бијела кућа — дошла „препорука“ западним екселенцијама у Београду — сународницима Шекспира, Волтера, Хегела, Бетовена, Моцарта, Штрауса и још подоста европских високоумника — да није „упутно“ присуствовати овом празнику на мјесту где „зли Срби“ тиранишу „јадне Албанце“. И, наравно, наредба је била извршена.

Такав поступак, међутим, ни на који начин није загасио сјај ни Лазаревих копљаника ни помутио осјећања два милиона самопозваника који су се, тог узвишеног дана, окупили на Газиместану.

Бизарна оправдања за одсутност, као, на примјер, да су, ето, на Косову „угрожена људска права“, али не и уз назнаку која права и којих људи, показала су, у ствари, како велика историјска истина може бити подређена малом и дневном политичком тренутку.

Нека, рецимо, овом згодом, буде замишљено како би одзвањале речи неког званичника или незваничника, свеједно, који због француских дневних прилика или неприлика покушава да умањи или избрише значај пада Бастиље, или да је одбио присуство прослави Дана независности САД!

Све у свему, био је то јасан сигнал да ће се тај паклени наум отцијепљења Косова и Метохије од матице Србије, кад/тад и остварити.

И на крају и данас, нажалост, из неких западних центара моћи чују се „јецаји за угњетене Албанце са Косова и Метохије“.

Низ нечисте образе, међутим, и сузе могу да се замуте.

Текст је део књиге новинара Борислава Комада „Мислим на ћирилици“ која представља збирку објављених и (игром случаја) необјављених колумни. У средишту његових текстова је Србија у геополитичким вихоровима, али ту је и нескривена љубав према Русији и велико дивљење Кини.

Извор: Борислав Комад, Спутњик

MD MONTEL