ТЕ „Угљевик“ загађује више него све њемачке термоелектране заједно

KOLUBARA Brčko

Термоелектрана (ТЕ) „Угљевик“ емитује више сумпор диоксида (SO2) него све њемачке електране на угаљ заједно. Електрана „Костолац Б“ у Србији и „Угљевик“ у БиХ чине половину свих загађења сумпор диоксидом из електрана на угаљ у регији западног Балкана, поручено је из Брисела.

У новој анализи коју су у Бриселу представиле организације Алијанса за здравље и животну средину (HEAL), Сандбаг, Европска мрежа за климатску акцију, Мрежа за надзор јавних финансијских институција у Централној и Источној Европи и Европа без угља закључује се да рад 16 термоелектрана на угаљ у земљама Западног Балкана представља здравствено и економско оптерећење за цијелу Европу, при чему здравствене посљедице и трошкове подносе и грађани Европске уније.

„Електрана „Угљевик“ у БиХ је јединствен загађивач. За релативно малу фабрику она емитује незамисливе количине опасног сумпор диоксида – 127.524 тона у 2016. То је више него комбинација свих њемачких постројења, која су емитовала 110.255 тона у 2016. години“, наведено је у Анализи.

Додаје се да су отровне емисије из ТЕ „Угљевик“ “проузроковале 635 смртних случајева, 1.689 случајева бронхитиса код дјеце и одраслих, 494 хоспитализације и 192.236 изгубљених радних дана само у 2016. години”.

Ова анализа је заснована на методологији Свјетске здравствене организације и Европске комисије. Резултати анализе су показали да сваке године загађење ваздуха које је посљедица рада 16 западно балканских термоелектрана на угаљ проузрокује до 3.000 преурањених смрти, до 8.000 случајева бронхитиса код дјеце, као и друга хронична обољења, саопштио је данас Центар за животну средину из Бањалуке.

Анализом је процијењено да годишњи здравствени трошкови који се могу повезати са овим загађењем износе од 6,1 до 11,5 милијарди евра, а плаћају их грађани и економије угрожених земаља.

“Загађење ваздуха не познаје границе, у Европи оно и даље представља невидљивог убицу. Чињеница је да се загађени ваздуха са Западног Балкана преноси у земље Европске уније гдје додатно негативно утиче на већ лош квалитет ваздуха. Ово отежава напоре ових ЕУ земаља, директних сусједа региону Западног Балкана, да испуне европске стандарде квалитета ваздуха. Крајње је вријеме да доносиоци одлука у Европској унији подрже напоре за заштиту чистог ваздуха и декарбонизацију енергетског сектора у земљама Западног Балкана”, рекла је Влатка Матковић Пуљић, виши савјетник за здравство и енергетику у организацији ХЕАЛ и главни аутор овог извјештаја.

Термоелектране Западног Балкана годинама емитују енормне количине загађујућих материја. Само у 2016 години, 16 западно балканских термоелектрана је у ваздух испустило количину сумпор диоксида (SO2) упоредиву са количином емитованом из свих 250 термоелектрана у Европској унији. Подједнако алармантан је и ниво загађења ситним честицама (PM2,5 PM10) и азотним оксидима (NOx).

“Деценијама термоелектране Западног Балкана некажњено трују околину и своје и становништво сусједних држава. Електропривреда БиХ је у задњих 15 година направила безброј студија и анализа рјешења за уградњу постројења за одсумпоравање. Нажалост, пошто су вјероватно процијенили да им се више исплати наставити тровати грађане него уложити средства у заштиту њиховог здравља, све се завршило на изради студија. Надам се да ће ова анализа подстакнути политичаре из Европске уније да изврше притисак на БиХ власти да почну водити бригу о здрављу својих и ЕУ грађана”, изјавио је Денис Жишко, координатор програма Енергија и климатске промјене Центра за екологију и енергију.

Душка Кудра, координатор програма Енергија и климатске промјене Центра за животну средину истиче да употреба фосилних горива не представља само здравствени ризик за становништво него је и огромно финансијско и еколошко оптерећење за земље регије Западног Балкана.

“Крајње је вријеме да доносиоци одлука у Босни и Херцеговини и регији прихвате чињеницу да је угаљ енергент прошлости и да што прије почну правити озбиљне планове за декарбонизацију енергетског сектора”, казала је Душка Кудра.

MD MONTEL