У Грчкој крсна, у Нишу градска слава

KOLUBARA Brčko

Српска православна црква данас обележава празник посвећен Светом цару Константину и царици Јелени. Црква је тај римски царски пар, сина и мајку, прогласила светитељима, пошто је цар Константин Први Велики, Миланским едиктом 313. допустио хришћанима слободу исповедања вере.

Константин Флавије Валерије, потоњи цар Константин Први, рођен је 274. године у Наисусу, садашњем Нишу. Као младић стекао је изузетну ученост.

После очеве смрти, 306. године, војска га проглашава за савладара северозапада Римског царства.

Предводио је војску у три велике борбе: једну против Максенција, тиранина у Риму, другу против Скита на Дунаву и трећу против Византинаца.

Милански едикт донео је 313. године. Њиме је укинуо верске прогоне у римском царству и дозволио хришћанство. Касније се и сам крстио.

Почео је да гради храмове у Јерусалиму, Цариграду, по њему прозваном Константинопољ, затим Риму и Триру.

Његова мајка, царица Јелена, пронашла је остатке часног Крста код Јерусалима.

Упокојила се 330. године, њен син девет година касније. Сахрањен је у цркви Светих Апостола у Цариграду.

Као први хришћански цар, велики добротвор и ктитор цркве, Константин је након смрти канонизован.

У православљу, поштује се као светац и “равноапостолни цар”.

Култ цара Константина и царице Јелене посебно је негован код Грка и Румуна. Што је код Срба св. Сава, код Грка је цар Константин.

Слави се као крсна, понегде и као заветна, у Нишу као градска слава.

MD MONTEL