МИРАКЛ

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

Боже мили чуда великога које никога више и не чуди. Код нас је његовање зла постало природно стање ствари па ми се чини и да ће престати било ко да пише о томе. Осјећам, док пишем, да сам де моде!

Студент криминалистике “разбио”своју цуру у кафеу. Само неколико цм је дјелило од смрти, колико је између вилице и сљепочнице.

Министар образовања којем очигледно недостаје образа, напаствовао дијете!

Дјевојка из Холандије је одлуцила и спровела у дјело, да умре изгладњавајући се јер је силована и то није могла преживјети усљед психичке трауме. Све горе од горег. С куге на поганац!

Јуче, разговарам вибер услугом, с пријатељицом која је још поодавно одлетила преко баре. Није морала ни да каже, по њеној интонацији и треперењу док прича, капирам да је срећна и задовољна. Не само због тога што је плаћена колико вриједи то што ради него што има кога да воли!

У њеној држави има криминала на сваком ћошку, има и тамо више него овде поплава и оркана, много је педофилије гдје год погледаш али… она живи љубав и што је јако вазно, учинила је срећним и другога. Човјек који воли има чудесну моћ, усрећује све око себе, људе, траву, кровове кућа. Има потребу да све око себе загрли и виче на сав глас; “видите како сам срећан, хајдете и ви, придружите ми се у овој љепоти”!

Није цивилизација запамтила да је вољена особа направила злочин. Сасвим просто објашњење зашто, јер је љубав доказ моралне и физичке снаге да се неко воли и огромне количине доброте. Дучић је то назвао потребом да се изађе из себе у несто друго, много веће и општије, да се човјек “утапа” у другом бићу.

Можете бити сигурни да људи који чине криминал не знају за величанствени осјећај припадања, огрнути свилом и свом њежношћу сентимента које може душа дати и само она.

MD MONTEL