Др Азра Дервишевић Мујачић: Ко је крив за лоше стање у здравству?

KOLUBARA Brčko

Влада Брчко дистрикта БиХ је током претходне седмице одржала ванредну сједницу на којој је разматрано стање у брчанском здравству. Након дводневног засједања установили су да је стање у здравству лоше и “једногласно донијели закључак којим се од шефа Одјељења за здравство и остале услуге у Влади Брчко дистрикта БиХ тражи да хитно, без одлагања, у сарадњи са менаџментом Јавне здравствене установе предложи мјере које би значиле унапређење квалитета здравствене заштите на простору Дистрикта”. Рок-60 дана.

„Чини се да квалитет здравствене заштите не иде у правцу у коме смо ми то жељели и није адекватан улагањима која се врше у ЈЗУ.“- казао је по окончању сједнице градоначелник Синиша Милић. Чини се? Баш као да здравством у Дистрикту не управља управо Влада, па су одједном након двадесет година уочили да није баш све идилично, као у осталом ни у свим другим сегментима јавног живота. Тим поводом на друштвеним мрежама се огласила докторица Азра Дервишевић-Мујачић чији коментар о брчанском здравству говори пуно више и прецизније од штурих саопштења „градских отаца“, те га уз незнатне измјене техничке природе преносимо у цијелости:

„Као и увијек на овим просторима сви се баве посљедицама, нико узроком. А стање се може поправити само кад схватиш шта је узрок проблема. Једна велика Њемачка, тачније њени најодговорнији људи у власти, су израчунали колико им здравствених радника треба до 2030-те године. И сада их купују из цијелог свијета, а највише наше Балканце (исте оне које наши називају незналицама, лоповима, нерадницима…..).

Наравно, код нас је и оно јуче и данас јако далеко за планирање. Годинама, ако ћемо говорити истину, ми здравсвени радници се дописујемо и апелујемо на најодговорније, који одлучују, да нас саслушају и бар покушају да нађу неко рјешење. Већина није нашла за сходно ни да одговоре на послане дописе, који су уредно, преко протокола запримили.

Видите, ми смо итекако свјесни чињенице да у нормалном свијету један специјалиста породичне медицине води рачуна о највише 2000 становника. Што су земље развијеније, тај број је мањи. Једна Словенија, нпр, има омјер 1 доктор на 1600 становника. Пошто смо ми “супермени”, наши тимови броје 2500 до 2600 особа ( говорим о сретницима, који су имали ту срећу да се код некога региструју). Неких 10000, то задовољство још нису и у скорој будућности неће ни искусити. Кроз наше ординације, ма како то вама, драги суграђани изгледало невјероватно, свакодневно прође 50-ак особа.

Сви ми „нерадници који по читав дан сједимо и испијамо кафе и трачамо по Дому здравља“, примимо толики број људи. У дјечијем диспанзеру, педијатри знају примати и по 70 дјеце дневно. О каквом ви квалитету ту хоћете да причамо?

Неко у коментару написа, да нико неће да дође овдје да ради. Па, ко себе види у оваквим условима рада? Читам неки дан расправу на фб како требају амбуланте на Илићки и Кланцу.

Наравно, моји драги суграђани расправљају, носећи националне и страначке барјаке, гдје прво да се направи амбуланта. Само су превидјели и једни и други, а Бога ми и трећи, који се овдје нису укључивали у расправу, да нема ко да ради, честито и квалитетно ни у овим постојећим. Никако ми није јасно како не видите да млади доктори се задрже који мјесец и да овдје бораве само док не среде визу и радну дозволу за иностранство! Како не видите да ми који радимо сви имамо преко 50 година живота, да ћемо сви за неких десетак година (надам се да ћемо то доживјети) силом закона ићи у пензију.

Питате ли се ко ће вас тада лијечити, има ли нових који долазе да раде? Видите ли ви да интернистичку амбуланту годинама одрађују два доктора пензионера, видите ли да је пулмолог који вам очитава снимке и прегледа вас пензионер, видите ли да је педијатар пензионер ангажован да дјечји диспанзер може да ради, је ли вам јасно да деценијама нема хематолога, инфектолога, неонатолога….

Видите ли да читава одјељења у болници држе 2-3 доктора. Мислите ли да неко мјесечно може бити дежуран десет дана по 24х? Знате ли да има доктора који су приправни по цијели или у најбољем случају пола мјесеца, да не смију кад дођу с посла кући удаљити се од телефона, који може у свако доба дана и ноћи зазвонити?

Не знате, као што не знате још много тога, нпр. не знате ко је крив што деценијама немамо ЦТ и МР, што су санитетска возила дотрајала, што се не може организовати мобилна екипа ХМП, што нема Центра за Палијативну његу за које се годинама боре најхрабрији становници овог града из Удружења Брчанско срце…

Не знате да ти доктори које годинама проглашавате у свим анкетама најкорумпиранијим и најаморалнијим суграђанима, нису власници бензинских пумпи у граду, немају десетине локала, немају станове по Бечу, Лондону, Сарајеву, Београду, Загребу, не возају се у џиповима, дјеца им не јурцају путевима у аутима вриједним стотињак хиљада марака… Или, пак, знате?

Једним дијелом свог мозга ипак наслућујете да су кривци негдје другдје. Тешко је признати себи да смо саучесници у креирању сопствене будућности и да смо слаби и немоћни да ствари називамо правим именом. Буђење из сна у којем се налазимо биће јако болно. На жалост.“

Извор: брчанскифорум

MD MONTEL