ДА ЛИ СТЕ ЗНАЛИ?

KOLUBARA Brčko

Матица српска је, после Српске Православне Цркве, најважнија институција нашег народа.

У питању је најстарија књижевна, културна и научна институција српског народа, која је основана у Пешти у 16. фебруара 1826. године.

Потреба националне хомогенизације, промоције српског (штокавског) језика, просвећивања, као и издавања српских књига, били су основни разлози за формирање Матице. Ова институција и данас одређује стандард српског језика.

Непосредни повод за оснивање Матице српске је била потреба за преузимањем “Сербских летописа” (каснијег Летописа Матице српске), најстаријег српског књижевног часописа и тада јединог српског гласила, коме је претило гашење.

Матица је 1864. године из Пеште пресељена у Нови Сад. Од 1912. године, палата Матице српске се налази у згради коју видите на слици, њу је донирала велика српска добротворка Марија Трандафил и налази се у “српској Атини” у Новом Саду, у улици Матице српске број 1.

Оснивачи Матице српске су били најзнаменитији пештански Срби свога доба: Гаврило Бозитовац, Јован Деметровић, Јосиф Миловук, Петар Рајић, Андрија Розмировић, Георгије Станковић и Јован Хаџић. Први председник Матице српске био је правник и књижевник Јован Хаџић, а први формално изабрани секретар правник и новинар Теодор Павловић. Своју делатност, Матица српска је развијала махом захваљујући добротворима, међу којима је најзначајнији Србин из Арада, богати трговац, Сава Текелија (1761-1842), који је сву своју имовину тестаментом завештао својој импозантној задужбини Текелијануму у Будимпешти и Матици српској.

Матица српска од оснивања представља установу свесрпског, саборног карактера. По узору на нашу српску Матицу и други словенски народи ће се касније удруживати у своје Матице, преузимајући од ње име, а у великој мери и програм, попут Матице чешке 1831, Матице лужичкосрпске 1847. итд.

Матица српска је оснивач и других важних установа српске културе, као што је на пример први национални професионални стални театар—“Српско народно позориште” у Новом Саду.

Након пресељења из Пеште у Нови Сад, изразито се разгранава Матичина просветитељска и издавачка делатност, множе се стипендијске задужбине и легати, расписују књижевни конкурси, разгранава издавачка делатност, а све јаче постаје и прожимање са културом у слободној Кнежевини и Краљевини Србији.

Иако је Први светски рат значајно осиромашио Матицу српску, у међуратном периоду она добија на научној снази својих сарадника. У Матици српској тада објављују Јован Цвијић, Михаило Пупин, Милутин Миланковић, Алекса Ивић, Јован Ердељановић и др. На жалост, након Другог светског рата Матици је одузета готово сва имовина.

У послератном периоду она наставља да се развија превасходно у значајну научну установу, да би данас имала:

—преко 3000 сарадника,
—стотињак научних пројеката,
—9 научних часописа и
—7 научних одељења: Одељење за књижевност и језик, Одељење за друштвене науке, Одељење за природне науке, Одељење за ликовне уметности, Одељење за сценске уметности и музику,
Лексикографско и Рукописно одељење.

Радом на капиталним националним пројектима, какви су на пр: Српски биографски речник, Српска енциклопедија, Лексикон писаца Југославије, итд. Матица српска је постала и средиште српске лексикографије.

Поред тога, из Матице су се развиле и три значајне установе српског народа:

—Библиотека Матице српске,
—Галерија Матице српске (основана 1847. године)
—Издавачки центар Матице српске.

Заслугом ове институције, српски народ је стекао препознатљивост у читавом свету по свом књижевном, научном и уметничком раду. Вратимо Матици српској њен углед и значај какав јој несумњиво припада.

Извор:Историја Срба

MD MONTEL