Паљење лиле (велика ватра)

KOLUBARA Brčko

Паљење лиле (велика ватра), сушене коре дивље трешње или брезе, је стари обичај којим се призивало добро зравље стоке и благостање у домаћинству.

Пастири, обично деца, би палили лилу на трговима и онда кренули по домаћинским кућама, у шали претећи да ће запалити стаје и кошнице ако не добију дар. Домаћице би их одвраћале од тога нудећи сир, млеко и кајмак.

Бугари су веровали да после Петровдана време бива хладније, да се сунце окреће зими, да птице престају да певају, а трава да расте.

Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе.

Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Паљење ватре и лила симболише она времена када су христоборни цареви прогонили и мучили хришћане везујући их за дрвене стубове, натапајући их смолом и палећи их. Њихова тела су тада горела као буктиње, осветљавајући тргове као данас симболичне ватре и лиле.

Паљење лила симболизује и сагоревање свих људских овоземаљских грехова, како у срцу тако и у души.

Обично их пале деца и млади обилазећи око кућа, торова, извора по три пута, говорећи: “Лила гори жито роди“, или “Весело нам лиле горе, да нам краве добро воде“.

MD MONTEL