НАШИ У ИНОСТРАНСТВУ – САД

KOLUBARA Brčko

Празник Св. Мардарија Либртвилског,
14. Јули 2019. Лета господњег!

На ободу турбулентног Чикага, у зеленилом пејзажу мирног градића Либертyвила, налази се манастир Свети Сава, најзначајније, али поред манастира Хиландар и најсветије мјесто српске духовне и световне историје ван Србије.

У овом манастиру, који је дуго година био највеће упориште Слободне (расколничке) српске православне цркве под руководством владике Дионисија Миливојевића, данас се налазе мошти чак три српска свеца, Светог Мардарија Ускоковића, Светог Николаја Велимировића и Светог Севастијана Дабовића (Џексонског), првог православног свештеника рођеног у Америци, кога је управо владика Николај прозвао “највећим српским мисионаром модерног времена”.

У овом манастиру живели су и сахрањени Краљ Петар Други Карађорђевић и пјесник Јован Дучић који су пренешени у отаџбину!

Мости Св.Мардарија у манастиру Св. Саве, а ту су и мости Св. Николаја Српски.

ПУПИН ПОМОГАО ИЗГРАДЊУ ЦРКВЕ

Историја овог манастира и почиње од првог од три побројана свеца, Мардарија Ускоковића, који је уз помоћ вијерника исељеника 1923. године поставио темеље манастира оваквог какав и данас стоји, окружен са свих страна хумкама четири генерације српских емиграната који су у потрази за бољим животом дошли у Сједињене Америчке Државе. Кључну помоћ у изградњи у доба тадашње велике економске кризе обезбиједио је својом донацијом од 30.000 долара наш велики научник и проналазач Михајло Пупин.

СВОЈИМ НОВЦЕМ КУПИО ИМАЊЕ: Свети Мардарије је лично градио и манастирску цркву

-Занимљиво да је Свети Мардарије још са својих 11 љета затражио да га замонаше у Црној Гори, али је тамошњи митрополит то одбио, сматрајући да је исувише млад. То га, међутим, није поколебало, па се запутио у Србију, где је митрополит Димитрије пристао да му да дозволу. Кад ју је добио, пјешице је отишао из Београда до манастира Студеница, где је примио монашки постриг, приповиједа јеромонах Серафим, игуман манастира Светог Саве у Либертyвилу.

Касније је Мардарије постао и први епископ Српске православне цркве у Америци и Канади, прије тога једно вријеме је службовао и као замјеник другог свеца, владике Николаја Велимировића. Манастирска црква, својевремено духовни центар епископије, подигнута је у препознатљивом, руском Новгород стилу, што није нимало случајно…

-Занимљиво је рећи да Мардарије у Америку долази у служби Руске цркве, дирекно из Москве, где се школовао, али непрестано ради на томе да Срби успоставе своју Епископију, у чему су га и Руси подржали. Земљу на којој данас стојимо, на којој су манастир, гробље и владичански конак купио је сопственим новцем, кога је дуго скупљао. А приликом изградње цркве је обављао и физичке послове, иако већ озбиљно нарушеног здравља као посљедица већ поодмакле туберкулозе, истиче игуман Серафим.

 

МИРИС ТАМЈАНА ИЗ СВЕТАЧКОГ ГРОБА

Он је био један од оних који су имали прилике и уживо да посвједоче о светости Мардарија Ускоковића. Наиме, након што је Свети Синод СПЦ у Београду 2015. године канонизовао Ускоковића као свеца, одлучено је да се његови земни остаци, 82 године после упокојења, изваде из скромног, такорећи монашког гроба. А онда се десило нешто што је показало да је одлука Синода била на месту…

                         МОШТИ СВ. МАРДАРИЈА Манастир Св.Саве, Либертивил

-Било је великих компликација приликом отварања његовог гроба, јер је био заливен бетоном. Поклопац је у једном тренутку пао на ковчег, разбивши га. Из гробнице се осетио пријатан мирис, попут тамјана, који је убрзо нестао, али ускоро смо угледали његово тијело, које је било сасвим очувано, као и све на њему, кожа, нокти. Његова коса и брада биле су чисте као да су пре тога опране и осушене. Пред нама није био костур ни леш, пред нама су лежале свете мошти, онакве о каквима смо слушали приче а које су ријетки имали прилике да спознају на овакав начин. Испоставило се да је био сахрањен окренут према западу уместо према истоку, што је била Божја промисао, јер да је било другачије свод би пао на његову главу и поломио је, присјећа се игуман манастира Св. Саве.

Дан Св. мардарија се у Америци прославља половином јула

Данас се мошти Св. Мардарија налазе изложене у манастиркој цркви, десно од олтара, где их вијерници могу цијеливати сваке недеље. Прича о светитељу и моштима се у међувремену прочула, па је све више оних који долазе да им се поклоне. Нажалост, међу њима мање је Срба, а више припадника неких других православних народа.

-Долазе Украјинци, Грци, Руси, најтужније је што има нашег свијета који дође у цркву а да уопште не зна ко се у њој налази. Прођу, запале свијећу, понеки упитају па дознају. А овде леже мошти чак три српска светитеља, што би наш вијерни народ морао да зна. Мошти четвртог, Св. Петра Цетињског су, на жалост, украдене и однешене прије извјесног времена. До дана данашњег покушавам себи да објасним мотиве онога ко је тако нешто учинио, али не успијевам, констатује игуман Серафим.

О владици Николају Велимировићу је много тога написано, али мало се зна да је он овај манастир доживљавао као своју другу кућу, па је сходно томе и сахрањен овде. Његови остаци су пре неколико година ипак ексхумирани и пребачени у манастир уб његовом родном Лелићу крај Ваљева.

Поред владика и епископа, те многих високих достојника Југословенске владе у егзилу, попут премијера Божидара Пурића, у дворишту цркве сахрањен је и велики пјесник и дипломата Јован Дучић, који је ту провео посљедње дане свог живота. Године 2000-те његови земни остаци пребачени су из Либертивила у родно Требиње.

У манастиру је својевремено, по доласку из Лондона, живео и краљ Петар Други Карађорђевић, који је се овде молио и водио разговоре са тадашњим епископом Дионисијем, у туробна и тешка времена црквеног раскола и комунистичког прогона. Краљ Петар је по његовој жељи ту и сахрањен, дуго година лежао је испод камене плоче у цркви све док га насљедници 2013. године нису пребацили у породичну гробницу на Опленцу.

У комунистичким очима манастир Св. Саве у Либертивилу посљератних  година је дуго био симбол и најјаче упориште четничке емиграције, што и није далеко од истине. О томе свједоче и плато испред цркве на коме су бисте три наистакнутија официра Краљеве војске у отаџбини. С десна и лева су мајор Павла Ђуришић и војвода Момчило Ђујић, а у средини ђенерал Дража Михаиловић.

За разлику од Ђуришића и Михаиловића, које су комунисти убили, Ђујић је успео да се докопа Америке, а управо је манастир био зборно место њега и његових сабораца у егзилу. Касније је преселио у Калифорнију (Сан Диего), где је и умро 1999.године.

Ту су и гробови једних од њихових сабораца.

Празнику у Либертивилу присуствовао је Џонатхан Џексон, познати америцки пјевац и глумац који је прешао у православље, крстио се у Српској Православној Цркви!

MD MONTEL