Злочин без казне

Kolubara

Масакр над Србима у Старом Грацком догодио се тачно пре 20 година, 23. јула 1999. године, када су припадници албанске терористичке организације ОВК, у атару села Бујанце код Липљана, на Косову и Метохији, убили 14 Срба из суседног села Старо Грацко, који су жњели пшеницу на својим имањима. Иако се масакр десио у селу Бујанце, у јавности је познат као масакр у Старом Грацком јер су убијени Срби били из тог села.

Поред постављање бомбе и убиства 12 Срба у аутобусу Ниш Експрес у Ливадицама код Подујева или стрељања деце на купању у Гораждевцу, ово је највећи злочин над Србима на Косову и Метохији од доласка међународних мировних снага у јуну 1999.

Према сведочењима Срба из Старог Грацка, тог дана око девет сати увече, када су жетеоци одавно требали да буду у својим кућама, породице су већ биле озбиљно забринуте па су почеле су да зову штаб КФОР-а у Липљану. На телефон се тамо јављао један Албанац преводилац, који је говорио да они не знају где је село, немају довољно возила и људства и не могу да дођу на интервенцију. Мештани су звали поново, такође без успеха, да би се онда одлучили да сами оду до Липљана и потраже помоћ директно од официра, прескачући оне који се јављају на телефон.

У међувремену један момак из Старог Грацког је сео у фићу и кренуо ка Бујанцу не би ли негде уз пут пресрео жетеоце. На нека два километра од Бујанца наишао је на трактор на коме је лежало беживотно мушко тело. Ускоро је стигла и патрола КФОР-а којој се убрзо прикључило још педесетак возила КФОР-а, тако да је тада већ свима било јасно да се у Бујанцу догодило нешто страшно.

КФОР је сутрадан саопштио да су 23. јула 1999. у 21:13 британски војници КФОР-а чули пуцњаву у атару села Старо Грацко и контактирали НАТО снаге које су изашле на лице места. Војници КФОР-а пронашли су тела тринаест Срба на њиви поред комбајна. Четрнаесто тело пронађено је поред трактора у близини. Када су њихова тела откривена објављено је да су жртве опкољене и убијене рафалима из заседе. Тела неких жртава била су унакажена тупим предметима.

Убијени Срби из Старог Грацког су: Милован Јовановић, Јовица и Радован Живић, Андрија Одаловић, Слободан, Миле, Новица и Момчило Јанићијевић, Станимир и Божидар Ђенић, Саша и Љубиша Цвејић, Никола Стојановић и Миодраг Тепшић. Жетеоци су неколико дана пре злочина и у више наврата тражили заштиту од КФОР-а, док буду радили на својим њивама, али је њихова молба одбијена.

Белосветска вуцибатина Бернар Кушнер, тадашњи шеф УНМИК-а, рекао да је ”ужаснут” масакром и обећао да ће ”починиоце извести пред лице правде без одлагања.” Понудио је и награду од милион немачких марака сваком ко открије наручиоце и починиоце, како је рекао, овог гнусног злочина. Луиз Арбур, главни тужилац Хашког трибунала, рекла је да је она ”озбиљно забринута” и позвала на ”хитну истрагу масакра.”

УНМИК полиција је у октобру 2007. године ухапсила Мазљума Битићија, из села Велики Алас код Липљана због сумње да је учествовао у масакру. Битићи је, после два месеца пуштен из притвора. Истрага овог злочина никада није мрднула даље од тога.

Извршиоци овог гнусног злочина до данас нису пронађени.

MD MONTEL