Поврат имовине у Бијељини: Своју земљу и објекте тражи око 300 породица

KOLUBARA Brčko

То је први корак у процесу поврата имовине, који је и један од услова за улазак БиХ у Европску унију, упозоравају из овог удружења.

Наиме, око 300 породица са подручја Семберије потражује више од 10.000 хектара земљишта и стотињак објеката које им је, по основу конфискације и национализације, држава одузела педесетих година прошлог вијека.

Вриједност ове имовине је милионска.

Породици Васе Петровића из Доње Чађавице одузето је 1950. године 49 хектара земље и десетак помоћних зграда. Иако им до данас ништа није враћено, кажу, од правде неће одустати.

– Мој дјед Василије проглашен је народним непријатељем јер је имао једног сина у четницима. Недужан је одробијао пет година, а одузета му је имовина. У рјешењу које чувам и данас пише да је 35 дунума, колико је остављено његовој седморочланој породици, довољно за егзистенцију. На многа сам врата закуцао, али ништа. Комунисти су држали 40 година одузету имовину, а ми 30 година тражимо њен повратак. Желимо само своје, а не туђе – каже Петровић.

Додаје да се његово седморочлано домаћинство бави пољопривредом.

– Имамо музне краве, товимо бикове, сијемо пшеницу и кукуруз. Обрађујемо 18 хектара, а под аренду узимамо још 17 хектара. Практично плаћамо земљу која је одузета мом дједи. Ако нам врате наше оранице, могли бисмо да повећамо производњу – каже Петровић.

Удружење за заштиту приватне својине „Реституција Семберија – Бијељина”, које је основано 1995, до сада је поднијело 1.200 захтјева за поврат имовине, а обрађено је мање од половине.

Предсједник Удружења Љубиша Ђукановић подсјећа да је до сада враћено мање од 50 одсто неправедно одузете имовине по разним основама.

– Највише су оштећени власници имовине у Дворовима, Обарској, Црњелову, Батковићу, Балатуну, Бродцу, којима ништа није враћено. Највећи дио одузете земље, као и објеката, може се вратити у натуралном облику, и то је најправичнији, најбржи и за државу најјефтинији начин поврата имовине. Пољопривредно земљиште би могло власницима да се врати из дијела државне имовине, а што се тиче грађевина у Бијељини, већина стамбених и пословних простора је већ продата, те би се та имовина могла само новчано надокнадити. Знамо да је то велики удар на државни буџет, али проблем одузете имовине се мора једном ријешити – рекао је Ђукановић, чијој је породици 1946. године одузето 360 дунума земље и 28 зграда у Бијељини.

Ђукановићима до сада ништа од имовине није враћено, али, како истиче, од захтјева за поврат неће одустати.

– Закон о поврату одузетог земљишта у РС донесен је 1997, али га је високи представник суспендовао 2000. године. Постоји и студија изводљивости процеса реституције, коју је радио Економски институт из Сарајева, и који је добио сагласност међународног Фонда за инвестиције – подсјећа правни заступник Удружења „Реституција Семберија – Бијељина” Саво Бојановић.

Он упозорава да би требало обештетити власнике и вратити пољопривредно земљиште породицама, односно њиховим потомцима, који се и сада баве пољопривредном производњом.

– Тиме се не могу довести у питања права других лица, али да би дошло до правичне примјене тог закона и прописа, о томе треба водити рачуна – упозорава Бојановић.

Закони по хитном поступку у региону

У Удружењу „Реституција Семберија – Бијељина” подсјећају да су земље попут Србије, Хрватске и Сјеверне Македоније законе о реституцији усвајале у хитном поступку.

Због тога поручују да је крајње вријеме да се и у Босни и Херцеговини поново започне процес поврата одузете имовине, што је свакако један од услова за улазак у Европску унију.

Извор: Српскаинфо

MD MONTEL