На данашњи дан, пре пола века, отворен је хотел „Југославија”

KOLUBARA Brčko

Хотел Југославија отворен је на данашњи дан пре пола века, као један од најлуксузнијих и највећих хотела Европе након што је његова градња трајала више од две деценије , колико скоро исто сада чека да поврати стари сјај.

„Најзад, после бројних прекида и великих пауза, довршено је огромно здање суперлуксузног хотела Југославија у Београду”, писали су београдски медији тог 31. јула 1969. године и преносили оцене стручњака, да је након више од две деценије градње гавни град добио један од најлепших и најраскошнијих хотела Европе.

Изградња и опремање тог „великог града – хотела” са луксузним собама са 1.000 кревета, апартманима, резиденцјијама, ресторанима и салонима коштала је 146 милиона динара. Красио га је и највећи лустер на свету са 40.000 Сваровски кристала, а имао је све – од базара у коме су гости могли да купују најразличитију робу до посебног пансиона за псе…

Онда су време, транзиција, бомбардовање и приватизација учинили своје. Сада након промене неколико власника, нереализованих пројеката, планови инвестотора о судбини хотела могли би се чути до краја године, сазнаје Танјуг.


Завршни радови уочи отварања хотела (Фото Танјуг/Антон Ваш)

Међу онима који желе да хотел, подигнут на обали Дунава, недалеко од ушћа, са погледом на Ратно острво и Калемегдан, поврати стари сјај је и заменик градоначелника Горан Весећ који за Танјуг каже да је Град протеклих година учинио све да усвајањем урбанистичких аката да омогући да реконструкција почне.

Хотел Југославија – симбол једног времена, један је од ретких објеката који није реновиран и који није добио нову намену или нови живот као што је случај са Метрополом или Домом синдиката, додаје Весић.

„Жао ми је због тога јер ако ме питате нема бољег места за хотел у Београду”, навео је Весић и подсетио да је хотел ипак приватна својина и да је на његовом власнику одлука када ће то да уради.

Он додаје да је хотел Југославија на сувише добром месту и да је исувише важан за београдски туризам да би стајао тако незавршен као руина и да се због тога у граду носе мишљу да уведу посебну таксу на објекте који се налазе у зонама значајним за развој града, а који нису приведени намени не би ли стимулисали власнике да их или реконструишу или продају неком ко ће то да уради.


             Изградња хотела који је дуго био симбол престижа (Фото Танјуг/Бранислав Обрадовић)

Део хотела уништен је у НАТО бомбардовању 1999. Данас се у једном од делова тог некад најмоћнијег хотела на Балкану налази велики казино, у другом ресторан, у трећем можете поправити бицикл…

Архитекта Горан Војводић чије је идејно решење пре скоро 10 година представљено као пројекат који би „хотелу требало да врати стари сјај”, у изјави за Танјуг подсећа да се у његовим пројектом били примењени стандарди адекватни франшизи Кемпински, а инвеститори су тада потписали уговор о уласку у посовни ангажман”.

Пројектат је подразумевао реконструкцију и модификовање хотелских капацитета на 350 смештајних јединица, али и изградњу шопинг мола и две куле повезане мостовима, платформама и панорамским лифтовима, обмотане заједничком стакленом фасадном опном, високом 163 метра.


Данашњи изглед хотела (Фото Д. Јевремовић)

Председник Асоцијације српских архитеката Слободан Малдини подсетио је да је Хотел Југославија изузетан пример модерне и као такав под окриљем Завода за заштиту споменика културе.

Конурс за изградњу тог моћног архитектонског објекта који би представљао величину и снагу нове послератне државе покренут је на иницијативу ЦК КПЈ и председника СФРЈ Јосипа Броза Тита 1947. године, каже Малдини.

„Једноставне кубусне форме, чистих линија, пројекат у модернистичком маниру светски чувеног архитекте и урбанисте Ле Корзбијеа, пленио је једноставношћу и монументалношћу”, рекао је Малдини за Танјуг.


Могући будући изглед хотела „Југославија” 

О хотелу Југославија снимљен је и документарни филм, а његов аутор Николас Вањије рекао је  од мноштва занимљивих прича издвојио постојање тајних подземних пролаза који повезују хотел и Палату Србије, али и причу о томе како је цар Етиопије Хајле Селасије „покренуо” његово зидање.

„Цар Хајле Селасије рекао је Титу да Београд нема престижни хотел. Тито је затим узео телефон и наредио да почне градња хотела”, рекао је Вањије.

У овом хотелу боравили су и председници САД Ричард Никсон и Џими Картер, краљица Елизабета Друга, немачки канцелар Вили Брант, астронаути Нил Армстронг и Баз Олдрин и многи други. Било је и „карантин” у коме су се најбољи спортисти и репрезенатације припремале за најважније утакмице.

Извор: политика.рс

MD MONTEL