Kolubara

Пише: Неда Козомара

Гледам данима у хотелу, на плажи, у граду, ресторану, лифту, гдје год, господаре живота, “главе” својих породица, како се иживљавају и спроводе насиље над немоћнима, својим рођеним родитељима. Дође ти мило и тешко гледати сав ужас који трпе и на који су добровољно пристали, мама и тата, да би краљеви дјетињим истрајностима, немилосрдно их доводили до лудила.

Нема шта им неће пасти на памет да ураде а све праћено плачом до изнемоглости. Хистерија на свако не испуњавање жеље у моменту, звони да се чује до друге обале језера а сви у близини зачепе уши и моле се да вриска престане. Посматрам данима то иживљавање малих деспота. Нисмо ми и наши родитељи били сигурно најпаметнији и за узор у одгоју али бар се знала граница и није нам живот личио на робију.

Од овога родитељства сад само је гори био Голи оток! То су такве тортуре које унижавају свако људско достојанатво. Дјеца сад одређују кад и гдје се иде на годишњи одмор, шта се купује, сваки разговор прекидају јер забога, ОНО има нешто важно рећи и сва могућа “правила” у породици. Посматрам једну мученицу мајку која послије дана на плажи и вечери у ресторану, онако рашчупана и изнемогла, са свим флекама од хране и хапица свог трогодишњака, највише личи на врећу за ударање боксера послије тренинга. У тањиру са све шницлом, плива вода из неке прскалице просута у којој је приде опрао руке и окупао играчку. Завршница, ношење у хотел времешне “бебе” од 17 кг док спава негдје од половине вечери искључиво у мамином крилу. Мама има мало више кг од XXL бебе и носи га 1 км до кревета.

Њихово величанство, дјецу, не смије нико криво погледати а ако шта баци у бијесу, неки камен или пластичну играчку, сви присутни морају тражити, скакати у воду јер у супротном сви ће трпити сат времена напад хистерије који се ничим не може игнорисати. Тата, исто тако бакће се с првим по реду престолонаследником . Мислим да једва чека да продје одмор и да се врати на посао који му је спасење.

Причам с једном младом женом о овоме док коментаришемо то популарно ново родитељство и каже ми да не жели своме дјетету дозволити овај јавашлук од понашања јер је сигурна да ће изаћи генерација одрасле дјеце која ће имати грдне проблеме са собом, ненавикнути на лимит, на емпатију, одрицање, компромис и трпљење било чега. То ће бити дивизије младих насилника, егоцентрика, отуђених јединки на антидепресивима и енормним бројем суицида због немогућности доминације у свијету истих таквих.

Ако су ови “нови родитељи”примјенили либералне методе јер им њихови родитељи нису дозвољавали много штошта и добијали су батине више – мање, како ће изгледати васпитање кад ова данашња дјеца буду некоме родитељи по том принципу;

“нећу да поновим грешке својих родитеља” !

Значи ли то да ће радикално кажњавати дјецу јер је то супротност њиховом одрастању за које ће по свему судећи схатити у коначници да је било погрешно.

MD MONTEL