Мјештани Которског код Добоја подигли реплику турске тврђаве из 1850. године

KOLUBARA Brčko

Скоро 170 година након што су надмудрили Омер-пашу Латаса и натјерали га да умјесто петком џуму клања уторком, мјештани Которског расељени у 24 земље свијета су у свом селу подигли реплику турске тврђаве, испред које су по десети пут кренули у “Башка поход”, седам километара дугу шетњу махалама, пишу Независне.

“То смо радили с циљем како бисмо укомпоновали некако ту изреку ‘Башка Турци, башка Которани’ и вријеме 1850. године када смо преварили Омер-пашу Латаса. У историји негдје пише да је постојала у Которском тврђава, међутим нема остатака, тако да смо рекли ако немамо из историје, можемо себи изградити у данашње вријеме да нас бар колико-толико асоцира”, каже Салих Мешић, предсједник Удружења грађана Которско.

Од Словеније, Њемачке, САД, Скандинавије до Аустралије расули су се Которани, који су дошли да дио свог годишњег одмора проведу у родном крају, а многи од њих баш у вријеме “Башка похода” стигну у ово село.

“Тада сви који су остали жељни своје родне груде дођу, доведу своју дјецу, која су рођена свугдје по свијету. Мени је баш фино када видим да дјеца која су рођена у великим градовима, европским, се веселе и уживају у овом минимализму, јер су навикнути на много боље”, искрена је Санела Фехрић, секретар Удружења грађана Которско.

Да Которско, из којег је отишао са 11 година, носи у срцу, Кенан Бечић је показао на посебан начин. На својој мајици је одштампао презимена која потичу из тог села, као и стих из једне пјесме која говори о овом селу.

“То је био један мој пројекат, који сам радио дуго година и онда сам посветио више пажње томе. Како Которско расте, долазе други људи, друга презимена, онда додајем. То је симболично за мене, зато што ја волим Которско. Не могу бити ништа друго, не могу рећи да сам Добојлија, ја сам Которанин”, појаснио је Бечић.

Међу бројним мјештанима које смо срели у походу кроз махале био је и пилот Суад Нијемчевић.

“Са 14 година сам отишао одавде. Летио сам у бившој војсци МиГ-овима, послије тога прешао сам у цивилно ваздухопловство, летио сам у нашој компанији ‘Аир Босна’, а када се то финансијски пољуљало, отишао сам у Истанбул”, испричао је Нијемчевић, те додао да већ седам година лети за турску авио-компанију.

Поводом јубиларног “Башка похода” чланице Удружења жена “Славуј” засукале су рукаве и направиле пите.

“Потрудиле смо се, направиле смо десет различитих пита. Ја сам направила сјецкани бурек, није мљевено месо, него сјецкано, мало је више захтјеван, и питу од кромпира. Ми Которани кажемо кромпирача”, казала је Фатима Бечић, предсједница Удружења “Славуј”, док је Сахида Сивчевић припремила нама најинтересантнију ћуфте питу.

“Кромпир се скуха, и онда се додају све мјешавине, ставља се у мале кругове, то се испече и залије. То је старинска пита… Тако су наше старе нане радиле прије, то је била традиција и ми то одржавамо”, истиче Сивчевићева.

На трпези су се нашли и мусака од патлиџана, гурабије, пшенична масленица, дјело руку Шевке Хеџић, док је Бегзада Лишиновић открила да је за бјелопиту било потребно десет јаја, килограм кајмака, сир и кукурузно брашно.

Извор: Независне

MD MONTEL