Учитељица заслужна за све: Српски званични језик на југу Африке

KOLUBARA Brčko

Српски је један од званичних језика у Јужноафричкој Републици. За ову необичну чињеницу заслужна је, прије свега, Виолета Павловић Мариновић, учитељица школе “Свети Сава” у Јоханезбургу, јединој српској школи на југу Африке, која тамо ради већ 10 година.

Јужни регион афричког континента Срби насељавају још од краја 18. вијека, а миграциони талас осамдесетих и деведесетих година 20. вијека у Јужноафричку Републику је довео велики број високо образованих српских држављана. Данас ову афричку државу насељава око 20.000 људи из Србије, међу којима сваки други живи у Јоханесбургу, граду познатом и под називом “Џози”, што значи “златни град”.

Школа у просторијама СПЦ

Да би одржавали редовну наставу, ова школа користи просторије Српске православне цркве, а уџбенике за основну школу набављају преко Министарства просвјете и Канцеларије за дијаспору Републике Србије.

– Школа ради већ 10 година, а од 2015. године постоји и ново одјељење у Преторији. Ове године имамо 25 ученика. Наша мисија је да се дјеца не асимилују са домаћим становништвом и да се сачува српски језик. Они су наши амбасадори у својим школама, а оно што нам је такође циљ јесте да се наш језик и култура представе на најбољи начин – испричала је Виолета Павловић Мариновић у Јутарњем програму РТС.

Иако Србију у Јужној Африци често мијешају са Сибиром, па и некадашњом Чехословачком, сада је то све рјеђе случај управо због школе “Свети Сава” по којој се Србија и српски језик препознају. Најтеже је било да се наставни програм имплементира у школски систем Јужноафричке републике, пошто се тамо разликује и систем оцјењивања и од почетка школовања се полажу испити у два рока током школске године од јануара до децембра.

А ни рад на томе да српски постане и званични језик, један од десетак у Јужној Африци, није био ништа мањи изазов.

– Пројекат је трајао три године. Било је потребно да се уради стандардизација језика и да се прилагоди школском систему. У сарадњи са нашом амбасадом успјели смо да региструјемо српски језик и са ИЕБ, независном интернационалном агенцијом, тако да наша дјеца када заврше средњу школу у Јужној Африци и полажу српски језик на матури, њима та оцјена повећава просјек и олакшава проходност до изабраног факултета – прича учитељица.

Муке са падежима

Она објашњава и како изгледа рад у средњој школи на српском језику.

– Осмислила сам то на сљедећи начин: као што ученици полажу предмете на енглеском језику, исто тако имају испит и на српском, само у смањеном обиму. Сама набављам материјал. Највећи проблем им представља граматика и то због падежа, али дјеца воле што уче српски језик и користе га у међусобној комуникацији. За све ово заслужни су и родитељи дјеце који пружају подршку и без којих ништа не бисмо успјели – рекла је она.

Падежи су били и предмет шале у Министарству просвете Јужноафричке Републике.

– У Министарству просвете у Јоханесбургу су ме, када је све било готово, да би направили штос са мном, због моје претјеране посвећености и преданости, позвали су ме да ми саопште како све мора да падне у воду, јер је објављена вијест да је озваничен и осми падеж. Бацила сам се у ватру да објашњавам како је то немогуће, али су сви почели да се смију – испричала је раније Виолета Павловић Мариновић српским медијима.

Због српског признат и њемачки

Занимљиво је да је признавање српског језика као званичног повукло и признавање једног много “јачег језика” – њемачког.

– Нијемаца је у Јужноафричкој Републици знатно више, има их око 500.000, и када је српски признат, једноставно је било логично да то буде и њемачки – објашњава Виолета Павловић Мариновић.

MD MONTEL