ЛЕТЕЋЕ

KOLUBARA Brčko

Пише: Неда Козомара

У авиону, поред мене, сједи госпођа по чијем изгледу се одмах да закључити да је финих манира, децентна у избору гардеробе на њој и у свему сто се види. У току лета прича ми да је љетовала на Родосу, одакле се враћа, била је са својом дјецом. Њени потомци су се вратили у Норвешку, гдје им је дом а она иде у Бања Луку, својој кући. Госпођи је име Соња, правник у пензији. Како то бива, кренемо у разговор.

Соња; Примјетила сам посљедњих неколико година једну учесталу слику у авионима јер често путујем. Видјећете колико наших баба лети а тачно видите по њима да су то жене које тешко да су и аутобусима путовале осим кад су негдје ишле докторима.

Неда; Искрено, нисам то примјетила јер не идем често у те земље гдје наши млади сад, у стампеду јуре.

Соња; Ја летим често дјеци и нећете вјеровати да су авиони пуни тих жена које сироте, онако полуписмене басају по аеродромима док се не уходају и напамет науче како до авиона и касније до пртљага доћи. Ја сам их назвала “летеће бабе”! Пуни су авиони сад наших “летећих баба”.

Неда; Нису све удовице, ваљда мора нека имати деду, јесу и они с њима?!

Соња; Е, видите како је то живот избалансирао и на крају се све само посложило. Од деде дјеца немају никакве користи да их зову у госте на тих чувених 3 мјесеца. Бабе могу и знају око мале дјеце, дадиљају, кухају, поспремају по кући а шта ће деда? Гледати наше канале на ТВ-у и мудровати о политици. То никоме тамо не треба. Бабе им требају ко хљеб. Госпођо, бабе су сад на цјени!

Хвала богу, бар негдје и некоме.

MD MONTEL